Za Jasenovac ni pravde ni para

Dugometražni dokumentarni film "Pravda za Jasenovac", čije je snimanje u toku, istorijski je podvig reditelja Spasoja Jovanovića iz Beograda i Srboljuba Živanovića, inače antropologa i paleopatologa, akademika tri akademije nauka (srpske, ruske i britanske), profesora i doktora nauka iz Londona. Vođeni patriotizmom i pravdoljubivošću njih dvojica sa timom saradnika ne odustaju od posla i pored besparice koja preti da zaustavi projekat.

Da li i na koji način očekujete pomoć od dijaspore?

- Mi pokušavamo da se obratimo i našim iseljenicima. Želja nam je da nas naše rasejanje u evropskim i prekomorskim zemljama prihvati i pomogne da projekat završimo. Da se, kad film bude završen, obelodani puna istina o stradanjima u Jasenovcu i dokumentovano prikaže ko je žrtva, a ko dželat. Da se najzad otvore oči i nama Srbima i međunarodnoj zajednici. Da se ovaj mrak koji se nadneo nad srpskim narodom, razgrne.

Jeste li već pokušali da se predstavite u rasejanju?

- Do sada smo u Torontu i Pragu napravili projekcije od 36 minuta kompilovanog snimljenog materijala. Obe su vrlo lepo primljene i visoko ocenjene, kako od tamošnjih Srba, tako i od Jevreja. Ali, finansijski efekat je nikakav. Niko ništa. Svi ćute. Ništa od donacija za sada.

Koja je osnova filma?

- Film ima tri ravni. Jedna je o višedecenijskoj borbi za istinu o kompleksu logora u Jasenovcu prof. dr Srboljuba Živanovića. On je danas član Međunarodne komisije za istinu o Jasenovcu. Još 1964. sa dvojicom Slovenaca učestvovao je u ekshumaciji i analizi skeleta ustaških žrtava iz tog logora. Mada je po završetku Drugog svetskog rata logor sravnjen sa zemljom, oni su uspeli pomoću specijalnih sondi da pronalaze grobnice i izvlače uzorke. Međutim, komunističke vlasti su imale cilj da se ne dođe do istine, pa su njihovi izveštaji sakrivani i uništavani. Dok su radili na terenu nije im bio dozvoljen kontakt ni sa kim, a kad su se vratili da nastave istraživanje dočekala ih je "narodna milicija" i zabrana daljeg rada. Međutim, profesor Živanović i njegovi saradnici su svakodnevno u tri primerka vodili dnevnike o rezultatima istraživanja na terenu. I kad je zbog tog istraživačkog poduhvata bio primoran da napusti SFRJ, njegova kopija dnevnika je sa njim otišla u egzil.

Šta se nalazi u nastavku filma?

- U drugom delu filma su potresna svedočenja jasenovačkih logoraša. Od njih 1.200 koji su 1945. goloruki krenuli u proboj, ustaške kame i puščana zrna preživela su samo 123 sužnja. Jedan od njih, koji je u Jasenovcu bio zatočen kao dečak od 14 godina, govori kako je svaki put kad bi nosio sledovanje sapuna za logorskog berberina razmišljao da li su u tom sapunu skuvani i ostaci njegovog oca, strica, prijatelja, poznanika...

A treći deo?

- Treći deo filma govori o kontinuitetu srpskog stradanja na tlu današnje Hrvatske koje je počelo u vreme Prvog svetskog rata, nastavljen u Drugom svetskom ratu i nije prestalo do danas. Srž problema je u Vatikanu, jer kako drugačije protumačiti podatak da je od 1.800 hrvatskih rimokatoličkih sveštenika njih oko 1.400 učestvovalo u zatiranju Srba u Pavelićevoj NDH. Takođe, uglavnom se govori o stradanju civila i antifašista, a ne precizira se da ti civili imaju ime i prezime, da su srpske nacije. Samo da bi se sakrile srpske žrtve, pobijena novorođenčad i mala deca podvode se pod antifašiste, kao da dete od tri, pet ili sedam godina zna šta je fašizam.