Sama se borim za svoje projekte
Sanja Beštić, naša mlada rediteljka, postaviće na scenu Abingdon teatra u Njujorku najnoviju dramu "Kočenje", takođe mladog njujorškog autora Džona Patorea. Tako Sanja Bešić nastavlja saradnju sa Patoreom.
Potrudiće se da našu publiku ponovo obraduje predstavom na maternjem jeziku
On je radio dramaturgiju Nušićeve "Ožalošćene porodice", koju je ona režirala, a i ova predstava se priprema u produkciji kuće "Kino kamera", sa kojom uspešno sarađuje već niz godina.
- Patoreova drama je definitvno nešto što me je podsetilo na mesto mog odrastanja. Ujedno, to mi je potvrdilo da nisu samo zemlje koje su bile ugrožene ratom i siromaštvom, kao i tranzicijom, te koje imaju najviše veze s kriminalom svih oblika. Ovo je komad o tome kako je kriminal na isti način prisutan i u zemlji koja je socijalno i ekonomski mnogo "uređenija" i naizgled mnogo savršenija... Ovo je mnogo više komad o ljudima, emocionalnoj inteligenciji, prijateljstvu i odnosima, nego o kriminalu kao takvom. Kriminal je sredstvo današnjice da se opiše koliko je pohlepa nesvesni pokretač demona. Stanje uma, jačina karaktera i blokada emocija vam dozvoljava da budete veliki u svemu što radite i izdignete se iznad situacije. Samim tim pobeđujete svoje demone. Neki prosto nisu dovoljno jaki. Zato budu eliminisani - kaže Sanja Beštić o premijeri zakazanoj za 30. septembar.
Kakva je glumačka podela, ko još radi na predstavi?
- Predstavu producira "Kino camera Production" iz Njujorka, s kojima imam sreću
Beograd me stalno zove
- Beograd je moj grad. Planiram da odem posle premijere i odmorim se od napornog leta. Divno je što me Beograd stalno zove i nadam se da ćemo uspeti uskoro da se dogovorimo, pre svega o terminu. Ipak, beogradska publika je za mene najžnačajnija publika - kaže Sanja Beštić. |
da sarađujem već nekoliko godina. Moj standardno oformljeni tim: scenograf Jakub Karol Ciesielski, kostimograf Sandra Zurovac i u glavnoj ulozi Kris Batstone, koji je igrao i Agatona u Nušićevoj "Ožalošćenoj porodici". Ostatak ekipe je američki, takođe.
Ovog puta ste pribegli akciji prikupljanja sredstava u okviru poznatog veb portala ''kickstarter''. Koliko Vam bavljenje tim poslovima oduzima energije i odvodi od umetničkog čina, ili ste od samog početka rada u Americi shvatili da to često jeste jedini način da predstava ugleda svetlost dana?
- U životu treba da se potrefi dosta u jednom trenutku. Zvezde treba da vam budu naklonjene ili da se sve kockice uklope, a pored toga sve od vas samih mnogo zavisi. Uvek sam se sama borila za svoje projekte. Ni od čega pravila umetnost jer sam naučila da svoju suštinu i goli talenat možeš da pokažeš i kad tvoja publika sedi na pivskim gajbama, kao što je to radio Ljubiša Ristić u Šećerani. U Americi se borim svim silama i ulažem mnogo energije da dođem do cilja. Sreća, pa postoje mnoge mogućnosti, a jedna od njih je ovaj način prikupljanja novca. Znam da kanališem svoju energiju i podelim je i na producentske i rediteljske delove posla. Naravno, volela bih da mogu da se koncentrišem samo na jedno. Život bi mi bio jednostavniji, ali mi ne smeta ni ovako. To je već dugogodišnji trening. Znam da će doći dan kad će ceo tim ljudi raditi za mene, tako da mi nije teško da sada dam svoj maksimum u projektu. Biće vremena za uživanje.
Predstavom "Terapija" postigli ste izuzetan uspeh na svim scenama na kojima ste igrali. Vaš rediteljski postupak, zanimljiv tekst i izuzetni glumci učinili su da se o toj predstavi još uvek govori i u Njujorku, i u Vašingtonu, i u Čikagu. Hoće li biti još sličnih projekata na našem jeziku?
- To je bio prvi put za sedam godina da sam u Americi režirala nešto na srpskom jeziku. Pre svega zbog potrebe dijaspore da uživa u nečemu što je potpuno naše. Takvih projekata je malo i poštovaoci pozorišta u dijaspori su mi dali veliki kredit za ono što sam im ponudila. Divna publika na celoj istočnoj obali mi je dala veliku podršku da istrajem u svojim ciljevima i još jednom potvrdila da sam na pravom putu. Potrudiću se da ih ponovo obradujem nečim na maternjem jeziku, čim budem u prilici.
