Propadanje Srbije nije prestalo 5. oktobra
Pisac Dobrica Ćosić izjavio je sinoć da se u periodu od 2000. godine do ubistva premijera Zorana Đinđića, kojim se bavi u svojoj novoj knjizi "U tuđem veku", "nije zaustavilo nazadovanje Srbije i nije započeo preporod u koji smo se nadali". Na promociji knjige u Klubu-knjižari-galeriji "Glasnik", Ćosić je rekao da je knjiga "U tuđem veku" nastavak "Lične istorije jednog doba", koja je započeta 1991. godine i pisana do danas.
"Smatram jedno razdoblje naše istorije, razdoblje istorijskog poraza srpskog naroda i pokušaja da se oktobarskim prevratom taj proces poraza zaustavi i krene ka stvarnom progresu i napredovanju", naveo je Ćosić.
On je rekao da se u knjizi bavi periodom od 2000. godine do ubistva premijera Zorana Đinđića.
"Taj period smatram najznačajnijim periodom u ovoj prvoj desetini 21.veka.
Razmatram prilike, ljude, odnose i sa tugom konstatujem da se nije zaustavilo nazadovanje Srbije i da nije započeo preporod u koji smo se nadali", rekao je Ćosić.
On je ocenio da pisac može mnogo da pogreši kada sudi o svom vremenu.
"Ovaj vek sam nazvao tuđim vekom zato što se po svemu, po svom biću, po svojoj kulturi, po svojim ciljevima osećam čovekom 20.veka, i što moje književno delo, skoro svo, pripada 20.veku. Neskromno bi želeo da mojim čitaocima moj tuđi vek bude njihov srećni vek", poručio je Ćosić.
Urednik knjige Marko Krstić ocenio je na promociji da je u njoj "otvorena pandorina kutija srpske tranzicije, ali ne samo ekonomske ili političke, nego one najvažnije, duhovne tranzicije".
"Srpski Tomas Man, kako ga Đinđić naziva, prvi se zamislio nad desetogodišnjim evropskim putem koji sve više preuzima prerogative političke i demagoške mantre", rekao je Krstić.
Prema njegovoj oceni, imajući u vidu vremensku distancu, knjiga "U tuđem veku" može se smatrati i prvom ozbiljnom i utemeljenom kritikom postoktobarske paradigme Srbije.
"Ovo delo nas suočava sa najvažnijim i najkritičnijim trenucima novije srpske istorije i politike, od Miloševićeve propale i bezuspešne vladavine, izneverenih očekivanja petooktobarskih promena, uključujući i sve ono što se događalo neposredno nakon 5.oktobra, a javnost do sada nije znala za to, do formiranja demokratske vlade, zaključno sa Đinđićevim političkim preokretom i tragičnim atentatom", rekao je Krstić.
Krstić je istakao da je ključno pitanje koje postavlja ova knjiga da li će Srbija kao država imati državničke pameti, političke volje, umne snage i kulturnog kapaciteta da prepozna sopstvene zablude i fatalne greške koje je napravila u 20.veku.
"Prividan odgovor potražiću u onoj tajnoj šifri ove knjige, u Ćosićevom prividnom optimističnom uverenju, za sada Sunce je još daleko", rekao je Krstić.
