Godišnjica smrti Mome Kapora
Na današnji dan pre tačno godinu dana umro je najbolji, kako su ga zvali, laki pisac u Srbiji, slikar i veliki boem Momo Kapor. Sahrani su prisustvovali ljudi koji su obeležili gradski život Beograda u decenijama pre ratova na području bivše Jugoslavije, a njegovim odlaskom Beograd je izgubio svog najdražeg hroničara.
Momo Kapor rođen je u Sarajevu 1937. godine. Diplomirao je slikarstvo 1961. godine na beogradskoj Akademiji likovnih umetnosti u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića.
Kratko vreme je bio dekan Filozofskog fakulteta na Palama. Sa zadovoljstvom je držao predavanja i prenosio iskustva studentima. Ozbiljno je pripremao časove, pa je i slikanje, njegova prva ljubav, moralo da sačeka.
Momo Kapor, poznati umetnik i pisac, bio je veliki prijatelj novinarske kuće "Vesti".
Spomenik u čast Mome Kapora
Obeležje u Kaporovu čast neće biti klasična bista, već trodimenzionalna skulptura od aluminijumske žice, visine oko četiri metra urađena po njegovom crtežu. Predviđeno je da se uz skulpturu "penje" neka vrsta puzavice, a da je okružuju tri breze.
Inicijativu za postavljanje obeležja pokrenuli su građani, gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i supruga Mome Kapora, a prvobitno je bilo planirano da bude postavljena na godišnjicu njegove smrti, 3. marta.
Na kraju je odlučeno da postavljanje skulpture bude na dan njegovog rođenja, tako da će u aprilu, na ovaj način, Beograd odati poštu jednom od svojih omiljenih pisaca.
|
U čast pisaca Mome Kapora, na dan njegovog rođenja, 8. aprila, na Adi Ciganliji biće postavljena skulptura od žice, urađena po njegovom crtežu "Dafne".
Svojim romanima Kapor je umeo da zavede cele generacije. Objavio je veliki broj naslova, romana i zborki priča. Autor je i brojnih dokumentarnih filmova i televizijskih emisija, a po njegovim scenarijima snimljeno je nekoliko dugometražnih filmova ("Bademi s onu stranu smrti", "Banket", "Valter brani Sarajevo", "Džoli džokej", "Kraj vikenda").
Romani "Una" i "Knjiga žalbi" su pretočeni u film. Jedan je od naših najčitanijih pisaca, čija su dela prevođena na francuski, bugarski, mađarski, slovenački i švedski jezik.
