Teofilovići: Svet nas prepoznaje po muzici

Braća blizanci Radiša i Ratko Teofilović (45) nisu završili muzičke škole, ali kada zapevaju publika postaje deo čarolije koja u sebi sažima više od dva veka muzičkog nasleđa balkanskog regiona. Do sada su snimili 40 pesama na tri albuma, a uskoro putuju u Ameriku gde će nove pesme snimati sa čuvenim gitaristom Miroslavom Tadićem u Los Anđelesu što će biti novi iskorak ka svetskoj sceni. Ujedno biće gosti i predavači na univerzitetu gde radi Tadić.

Više od koncerta: Nastup braće Teofilović

 

- Za muziku je najvažniji dar i kada muzika postane nauka, ona nestaje. Mi smo sedam godina pevali u horu, poslednje dve decenije radimo istraživanje starih natpeva i aranžmanske obrade koje sami radimo, a koje do sada nisu zabeležene notalno. Smatramo da je to neki deo autorskog pečata koji prepoznaju ne samo ljudi sa ovih prostora već širom svetu - kažu braća Teofilović.

Nedavno su imali uspešnu turneju u Nemačkoj, a nastupali su u 14 gradova.
- Putujemo mnogo, ali moram priznati da naši zemljaci slabo dolaze na ovakve koncerte. Na nedavnoj turneji u Nemačkoj našu publiku su činili uglavnom Nemci što samo govori da ova muzika prevazilazi granice nacionalnog i počinje da bude univerzalno. Oni prepoznaju i osećaju svetsku baštinu u tome, a nama je čast da tako predstavljamo srpsku, izvornu narodnu muziku.
 

Kada pevate publika ima osećaj da se potpuno isključite i kao da niste stvarno fizički na sceni, koliko vas ponese muzika?
- Ljudi nam kažu da naš nastup nije koncert već više od koncerta, to je neko stanje koje danas ne postoji. Ali, to je verovatno deo dara koji nosimo. Međutim, pričati o daru, a ne raditi na njemu i nemati odgovarajući etički odnos prema svom talentu je skrnavljenje svega onoga što radite. Odnos nas dvojice prema svemu tome je poseban i to je verovatno to stanje koje publika prepoznaje.

Priča se da ste imali ponude i za film?
- Poznati reditelj Đorđe Kadijević imao je želju da snimi naše glasove kroz neki film koji bi on radio. Mislim da ste u pravu da bi se jedna tako specifična muzika sigurno proslavila kroz neki film. Primer da to može biti izuzetno dobro je grupa "Madredeuš" čija je muzika u filmu "Lisabonska priča" Vima Vendersa. Privatno rado slušamo i grčku kompozitorku Elen Karioku, koja je napisala muziku za film "Odisejev pogled" Tea Angelopulosa. U Berlinu smo pronašli i kupili sve što je komponovala za film i pozorište. Slušamo tradicionalne narodne pesme iz raznih delova sveta - Živana Gasparijana, koji svira duduk i živi u Jermeniji, a radio je 12 ili 13 blokbastera, među kojima je i "Gladijator", tako da ta ideja o radu na filmskoj muzici živi u nama.