Anđeoski glasovi u crkvama
Monaha i čudotvorca Anatolija, ložača uglja u usamljenom manastiru na severu Rusije kraj Baltičkog mora, izmaštao je ruski reditelj Pavel Lungin kako bi milionima gledalaca širom sveta ispričao duboku i duhovnu priču ljubavi, kajanja i iskupljenja.
Ratko i Radiša Teofilović, pevači tradicionalne srpske muzike, nisu plod mašte, već ljubavi.
Raspored nastupa braće Teofilović možete pogledati na ovom linku.
Anđeoskih glasova, na teskobu trpnje utkanu u reči zaboravljenih stihova tradiconalne izvorne pesme oni će ukrstiti žig nade, usahlo grotlo tuge umiće milozvučjem, a kod slušalaca probudiće iskon i čoveka. Njihova misija bliska je ratniku svetlosti. Da bi ih videli, osetili njihovu moć, potrebno je skinuti naočare nervozne svakodnevice. Otići na koncert i stati pred ogledalo pravih jurodivih junaka današnjice. Srećni su oni koji žive na severu Italije i Nemačke, u Prijedoru ili blizu Ravanice, jer će im tamo tokom juna braća blizanci iz Čačka, svojim dvoglasjem probuditi veru.
- U Trstu je svetski festival Rane muzike, koji organizuju Italijani. Insistirali su da pevamo u srpskoj pravoslavnoj crkvi Svetog Spirodona. Pa će uz blagoslov vladike i sveštenika, 20. juna, biti održan taj koncert. Odmah posle toga idemo na festival u Nemačku, gde ćemo nastupati u jednoj katoličkoj crkvi, a potom u blizini grada Hofa, u mestu Tana. Za Duhove, 3. juna, imaćemo koncert u crkvi Prijedoru, a potom smo gosti za Vidovdan u manastiru Ravanica. Repertoar koji ćemo izvesti je sa poslednjeg našeg diska, a prilagođen sakralnosti objekta u kome nastupamo. Akustika crkve će dati novu dimenziju tome što radimo i najviše se radujemo koncertu u takvim prostorima - kažu braća Teofilović.
Na njihove koncerte u inostranstvu uglavnom će doći stranci, jer kako i sami kažu, našim ljudima se servira neka druga vrsta muzike. Bez ozbira na to, osmeha širokih kao nebo, baš kao što su se ušetali u redakciju "Vesti", dok se pripremaju za put, u kofere će spakovati duhovni kod Balkana, koji kapilarno pulsira u tonovima. Pokazaće kako to da vekovima gusta magla u mrak pretvara i iznova na naše nebo stavlja šarke, a čovek koji stoji na zemlji kroz njih vidi božansku belinu i nazire nežno mlado sunce. Publika će plakati, ali samo zato što se u njenom srcu nešto otključalo.
Kriza muzike u celom svetu
- Već duži niz godina na našim koncertima u inostranstvu najviše je stranaca. Zato i sada očekujem da će doći samo nekoliko naših prijatelja, a većinom će biti stranci. Trebalo bi mnogo stvari da se promeni, da bi ljudi prepoznali ono što radimo i da bi došli da nas slušaju. Ipak to nije do nas, to je do nekih drugih stvari. Znate i sami kakve muzike danas vladaju svetskom scenom - pričaju braća Ratko i Radiša Teofilović. Ističući da je kriza muzike u čitavom svetu, dodaju da ipak, srećom, postoje alternative i ljudi koji na nju ne gledaju kao na robu koju bi trebalo prodati, već je doživljavaju isključivo kao umetnost. Međutim, o Srbima i umetnosti danas imaju zanimljivo zapažanje.
Pevanje kao disanje
U nebeskom sazvučju braća Teofilovići pevaju kao da je to disanje, najlakša stvar na svetu. Ali da bi postigli to savršenstvo, poput molitve, ponavljaju, vežbaju svaki dan i ne prestaju da prevrću tragove srpske prošlosti.
- Bavimo se nečim što zahteva veliko posvećenje i veru. To je ono što nas drži. A kako će ljudi reagovati, zavisi od toga kako će se to predstaviti, pre svega u medijima. Mi smo živa stvar i pozivam sve da odu na naš sajt, pogledaju najave za turneje i dođu na koncerte. Nikada im TV ili radio ne mogu dočarati ono što mi radimo u sali - zaključuju naši sagovornici.
- Kada Srbima kažete umetnost oni odmah pobegnu. Većina se tako ponaša. Plaše se reči umetnost i kultura. Srbi kao da više nemaju znatiželju za nekim stvarima. A verujte da nije tako oduvek bilo - dodaju oni.
