Primadona na fabričkoj traci
Sudbina Katarini Bradić nije odredila da živi u Prokuplju već u metropolama gde stranci lome jezik da bi izgovorili ime grada u kojem je rođena. Danas je članica čuvene Dojče opere u Berlinu, a imala je nastupe u skoro svim evropskim zemljama, Japanu, Americi, Venecueli, Južnoafričkoj Republici...
Kada je sa sestrom krenula na studije muzike u Novi Sad, Katarina je odabrala teoretski smer.
U to vreme nije sanjala da će napraviti blistavu opersku karijeru. Bila je okupirana brigom kako da preživi devedesete i da što manje bude na teretu roditeljima.
- Bila sam besna i maštala o tome da odem negde gde čovek može da se bavi normalnim stvarima, a ne samo da brine o goloj egzistenciji - nerado se osvrće Katarina na taj period.
Želje su ubrzo bile uslišene. Kad je od jedne profesorke čula da postoji Svetski omladinski hor, sa sedištem u Belgiji, prijavila se zajedno sa kolegom Vladimirom Opačićem, ali bez mnogo nade da će biti primljeni.
- U aprilu 1999. godine, usred bombardovanja, stiglo je obaveštenje da smo oboje primljeni. To je za mene bio prelomni momenat. Pevala sam u horu šest sezona, upoznala vrhunske muzičare i dirigente, bila na svim kontinentima. Tada sam shvatila da sam i ja deo tog sveta. Po mišljenju mnogih, bila sam jedna od najboljih altova. Hor je bio važan da shvatim da i za mene ima mesta u toj priči.
U Beču je u međuvremenu završila master studije solo pevanja za umetničku pesmu i oratorijum i našla dobrog agenta, preko kojeg su stigle prve ponude za rad u evropskim kućama.
Katarina se odlučila za Flamansku operu u Antverpenu i Gentu jer su joj tamo ponudili bolje uloge, između ostalih Olgu u operi "Evgenije Onjegin", Suzuki u "Madam Baterflaj" i Medeju u "Priči o Medeji".
- Izabrala sam nešto sporiji put zbog želje da naučim što više. Imala sam mnogo koncertnog iskustva, ali ne i operskog.
Zbog potrebe da uvek bude sigurna u ono što radi dugo je odbijala ulogu Karmen u kojoj su je od početka videli mnogi iz operskog sveta.
Tek prošlog leta se odazvala pozivu organizatora tradicionalnog letnjeg festivala u Klosternojburgu u blizini Beča da u režiji Francuskinje Paskal Ševroton odigra Karmen. "Erotsko zračenje mlade Srpkinje Katarine Bradić", "Idealna i ubedljiva Karmen", "Lep, pun meco i izvanredna scenska pojava" - samo su neke od pohvala u medijima, ali Katarinu ti komplimenti nisu uljuljkali.
- Moja Karmen treba još vokalno da raste, da sazreva, da se menja. Glas mi je u rasponu od alta, kontraalta do mecosoprana. Imam prirodno dubok glas, koji se sada razvija prema visokim registrima i na tome treba da radim - samokritična je mlada umetnica.
Potvrda o njenom kvalitetu je zato stigla od drugih. Renomirana berlinska kuća ponudila joj je čak 10 uloga u ovogodišnjoj sezoni.
- Dojče opera je kao fabrika, na repertoaru svako veče ima drugu predstavu, od kojih se neke izvode po 20 godina, a neke su manje izvođene i zaboravljene opere - objašnjava Katarina.
Uprkos uspesima koje je nanizala, Karmen iz Prokuplja ističe da opera nije sav njen život bez obzira koliko lep bio:
- Želim da uskoro imam bebu i porodicu, a muzika će me uvek pratiti.
Koncert sa sestrom
|
