Mocart kao odskočna daska
Jelena Banković, Marija Mitić i Bože Jurić-Pešić briljirali su u "Lažnoj baštovanki", ali se ne uljuljkuju, već se neumorno spremaju za nove audicije.
Ceo Berlin je ovih dana oblepljen plakatima za Mocartovu operu "Lažna baštovanka" u režiji čuvenog reditelja i dirigenta Kristofa Hagela, čija je misija da na neobičan način promoviše klasična dela, kao što je 2008. bilo izvođenje "Čarobne frule" u berlinskom metrou.
Ovoga puta se ponovo odlučio za omiljeni Bode-muzej, ali ono što je još interesantnije za jednog Nemca koji ima najviše prohteve kad je u pitanju pevanje Mocarta - glavne uloge je poverio mladim operskim pevačima sa prostora bivše Jugoslavije.
Ulogu Sandrine pevaju Jelena Banković i Marija Mitić iz Beograda, a kao Don Ankizo debituje Bože Jurić-Pešić iz Splita. Kritike posle premijere 24. februara su pune pohvala za sjajne soprane i tenor. Velika zasluga za to pripada i Snežani -Neni Brzaković, docentu pevanja, selektoru operskog festivala Oper Oder Špre u Beskovu i vokalnom pedagogu u Štatsoperi u Berlinu, koja ovim mladim ljudima nesebično pomaže.
Jelenu i Boža je otkrila kao članica žirija na takmičenju solo-pevača "Bruna Špiler" u Herceg Novom i bez razmišljanja im ponudila stipendije za usavršavanje u Berlinu. Za ove mlade ljude je Berlin značio kraj ušuškanosti i iskorak u novo i nepoznato.
- U Beogradu te svi hvale i govore da si nova Marija Kalas, a onda dođeš u zemlju gde se zna kako se peva. Prvo shvatiš kako ništa ne znaš, a onda, iako si glasovno bolji, moraš duplo više da se trudiš kao stranac - započinje priču Jelena.
- Kod nas posle studija možeš da radiš ili kao profesor ili, ako uspeš da se ubaciš u neki teatar, da pevaš tu ceo život - dodaje Marija.
Na priču se nadovezuje i Bože, koji je u Zagrebu imao zapaženu opersku godinu, ali smatra da je "šteta ne napraviti nešto više sa 28 godina"
- U Hrvatskoj svi govore: "Idi u Nemačku, tamo će biti lakše", a u stvari niko ne govori da ćeš ovde krenuti ni od čega, pa i ispod toga.
Gilda u Seulu
"Lažna baštovanka" je na operskom repertoaru do juna, a onda njih troje nastavljaju dalje - do zvezda. Marija je pozvana da u maju peva Gildu u "Rigoletu" u Seulu u Koreji, bila je najnovija lepa vest iz Neninog rasadnika talenata.
Nena Brzaković potvrđuje da je ponuda u Berlinu ogromna, jer postoje tri operske kuće i jaka of-scena.
- To što njih troje pevaju glavne uloge može da im bude važna odskočna daska. Moja želja je da ih neko čuje i ponudi dalje uloge. Oni su mladi ljudi koji ulažu svoju energiju, snagu, pamet i lepotu.
Svako od njih troje može da bude nova Gruberova ili Lučić, jer imaju podjednako talenta. Potrebno je samo da budu u pravo vreme na pravom mestu i idu na audicije bez prestanka. Treba biti uporan i uvek spreman, jer nikad ne znaš kada će zazvoniti telefon - govori iz iskustva Snežana, kod koje i danas dolaze uspešna operska imena.
To znaju i ovi mladi ljudi, koji kažu da svako "ne" na audiciji ipak zaboli, iako su svesni svojih kvaliteta, ali da umetnost ne može da se meri.
Jedno presudno "da" su ipak dobili od Kristofa Hagela, kojeg Nena Brzaković poznaje više od 20 godina.
- Prvo mi je bio profesor, onda kolega sa kojim imam vrlo lepu saradnju. Specijalan kompliment za dve Sandrine - Jelenu i Mariju, kao i za Boža je da jedan vrhunski stručnjak za Mocarta angažuje dve Srpkinje da pevaju jako zahtevnu ulogu i jednog Hrvata, koji je posle tri meseca progovorio tekst na nemačkom.
