Spodobe plaše s ekrana
Iako je želela da postane lekarka, harizmatična Nela Mihailović otisnula se u glumačke vode. Da je napravila pravi izbor postalo je jasno još za vreme studija na FDU, a brojne predstave u matičnom Narodnom pozorištu samo su potvrdile da je reč o izuzetnoj talentu.
Publika je pamti po serijama "Stižu dolari", "Crni Gruja i kamen mudrosti", "Ljubav, navika i panika", "Selo gori, a baba se češlja", " Ranjeni orao", "Nepobedivo srce" . Snimala je i filmove : "Mali svet", "Diši duboko" "Led". Dobitnica je brojnih nagrada od kojih su najznačajnije "Carica Teodora" za najbolju žensku ulogu u filmu "Led", potom priznanje "Raša Plaović" za najbolje glumačko ostvarenje na svim beogradskim pozorišnim scenama u sezoni 2017/2018, za ulogu Danice Čvorović u predstavi "Balkanski špijun".
Varljiva slava
- Rođena sam 16. oktobra 1969. u Valjevu. Imam dve godine stariju sestru Minu. Sve do 18. godine živela sam u Valjevu, gde sam završila osnovnu i srednju medicinsku školu. Bila sam dete puno energije. Uvek sam htela nešto novo da probam, išla sam i na folklor, na balet, bavila sam se sportom, tata mi je bio difovac. Bavila sam se gimnastikom, skijanjem, kasnije tek u srednjoj školi, pošto nisam volela marksizam, profesor Petar Milosavljević je rekao da peticu može da dobije svako ko uđe u njegovu filozofsku grupu "Emil". A ta filozofska grupa se bavila govorništvom i čitali smo i govorili Platona. To je moj prvi susret sa scenom.
- Upisala sam medicinu u Beogradu, provela dve godine i shvatila da to apsolutno nije posao za mene. Shvatila sam da sam previše osetljiva za svakodnevne susrete sa bolesnim ljudima. Eto, ipak lečim dušu zato što je umetnost duhovni melem. Napuštam medicinu i 1990. godine upisujem glumu na FDU u klasi profesora Vladimira Jevtovića. Tu su Nataša Ninković, Danijela Ugrenović, Danijela Kuzmanović, Nebojša Glogovac, Vojin Ćetković, Sergej Trifunović, Boris Pingović i ja. I dan-danas pričaju jedna od najboljih klasa koja se pojavila na FDU. Razvili smo prijateljstva za ceo život, međusobna kumstva, pa smo, mogu reći, velika porodica.
- Prepoznatiljivost među publikom mi je donela serija "Stižu dolari" u kojoj sam igrala sa Milenkom Zablaćanskim. Popularnost je varljiva i kratkog je daha. Pre te serije deset godina sam bila u pozorištu - apsurd je to u jednoj epizodi jedne serije za jedno veče vidi vas više ljudi nego što vas vidi za 150 odigranih predstava. Imala sam sreće da kao što sam u pozorištu imala kontinuitet, tako imam i u serijama i to je velika sreća.
Večita majka
- Naravno, tome sam doprinela svojim radom i darom, ali ima i sreće. Dešava se da vas izbaci neka serija, postanete popularni i da vas nikad više nema. Serija "Ranjeni orao" je potpuni fenomen, sećam se da se pričalo da je nedeljem u osam kada se emitovala bio pust grad, što se ranije dešavala u vreme serija uz koje sam ja odrastala kao što je "Bolji život". Mislim da je u "Ranjenom orlu" pogođena tema, ta tema nekog drugog vremena, moralnih normi, romantike koja se izgubila, sve je to bio recept za uspeh. Isto to se ponovilo sa "Nepobedivim srcem", skora ista ekipa je igrala, jer Zdravko Šotra ne menja tim koji dobija.
- Volim da snimam sa Šotrom, eto radila sam i "Santa Maria della Salute".
U jednom trenutku za mene je rekao: "Moja večita majka". Bitna mi je bila saradnja sa Sinišom Pavićem u seriji "Stižu dolari". Odrastala sam bez ikakve ideje da ću se baviti glumom i onda dobijate poverenje čoveka čije serije ste obožavali. To su eto lepote ovog mog posla, meni je i čast i zadovoljstvo. Prva moja uloga u pozorištu je uloga Katarina u "Ukroćenoj goropadi", Marko Nikolić mi je bio otac, a posle mnogo godina bili smo direktni partneri u "Budvi na pjenu od mora".
- Kad glumim, nemam tremu, ako je ikad imam to je kada su u publici moji klasići. To je neverovatno, to je zato što me oni znaju u dušu, znaju moje mane i moje vrline. Oni vide svaku grešku, ali vide i ono što je najbolje odigrano u jednoj predstavi. Oni su mi zapravo i najdraži partneri. Ta bliskost koja postoji između nas i to poverenje je neprocenjivo na sceni, filmu ili televiziji. Snimala sam i filmove, ali ono što me izbacuje u orbitu je "Led" za koji sam dobila i "Caricu Teodoru" u Nišu. Za tu ulogu sam dobila i međunarodnu nagradu na festivalu u Grčkoj.
Poslednja Batina uloga
- Inače, ima manje ženskih uloga i u pozorištu, posebno na filmu. Nema raskošnih uloga, a uloga majka Stane je upravo bila to. Ulogu je pisao Radoš Bajić, a film režirala Jelena Bajić Jočić, njegova ćerka. Pre toga sam sa njima radila "Selo gori, a baba se češlja". Snimali smo dva meseca neprekidno tokom leta u Kragujevcu.
U to vreme moje ćerke Marta i Petra su bile zaiste male, ali mi je produkcija obezbedila savršene uslove. Na snimanju su bila moja deca i majka, tako da sam mogla da se posvetim poslu u potpunosti. U tom filmu sina mi je igrao Momčilo Otašević, mladi crnogorski glumac, koji je sad širom regiona poznat.
Taj film je za mene jako bitan, jer sam radila sa Batom Živojinovićem. To je njegova poslednja uloga i veliko mi je zadovoljstvo što sam glumila sa takvom veličinom i što sam eto imala priliku da kradem zanat od njega.
- Udata sam za kompozitora Vladimira Petričevića i evo u braku smo već 21 godinu. Ćerka Marta (13) i Petra (11) sad su krenule da me gledaju u pozorištu. Mislim da su kao male verovale da svaki mama i tata mogu da se pojave na televiziji. Nisam radila dečje predstave, a decu nisam htela da vodim u pozorište gde ja igram, jer jednostavno sam smatrala da to nije za njihov uzrast. Ipak, počela sam da biram predstave koje bi one mogle da pogledaju i oduševljene su. Od ove godine postale su stalna publika na mojim premijerama. Kad tražim karte, tražim dve više za Martu i Petru.
- Užasnuta sam brojnim rijaliti programima, televizije koje emituju te sadržaje se ne gledaju u mojoj kući. Usred belog dana možete naleteti na neke skaradne scene, spodobe. Znam da je to došlo sa Zapada, međutim, to se tako zapatilo ovde. Tužno je što se to plasira današnjim generacijama, mnogo brinem. Nisam zagovornik napredne tehnologije, nemam ni Fejsbuk, ni Instagram. Verovatno je to korisno, ali sam užasnuta činjenicom da nam deca danas ne čitaju knjige. Mislim da je to temelj obrazovanja - čitati knjige, čitati klasike.
Žal za pismima
- Deca danas instant verzije čitaju preko kompjutera, ne drže papir u rukama. Da se ja pitam, pisala bih pisma da mogu. Kad to kažem, vidim zabezeknuta lica. Uplašena sam i užasnuta šta nam se dešava koliko deca provedu vremena sa mobilnim telefonima u rukama, borim se protiv toga koliko mogu. Naravno, ne mogu da ih držim pod staklenim zvonom, ali činim koliko mogu. Maksimalno se trudim da im usadim neke vrednosti koje su meni usađene u detinjstvu, želim da budu pošteni i čestiti ljudi. Najčešća rečenica koju izgovaram njima je da ne budu deo krda ili mase, da budu individualci, da imaju svoj stav o svemu.
- Vernik sam, mada ne idem u crkvu previše često, ali verujem u Boga, verujem da svojim delima i svojim mislima mogu da mu se približim. Da li bi trebalo da idem redovnije u crkvu, trebalo bi. Slavim Svetog Luku, ljude merim po tome šta čine, šta misle i kako se ponašuju i onda su oni meni dobri ili ne.
- Ništa u ovoj zemlji nije vrednovano kako bi trebalo da bude, pa tako ni moj posao. Ljudi često misle da su glumci bogati, to se posmatra iz holivudske prizme. To nije Holivud, ovde se ovaj posao radi pre svega iz ogromne ljubavi. Pored posla u pozorištu, radimo još pet poslova, snimamo filmove, serije da bismo zaradili za osnovne potrebe. Ipak, mene srećnom čini činjenica da radim posao koji volim. Para kad ima ima, trošimo ih, kad nema, stisnemo se. Jedna od osobina ovog posla je da je stalo neizvestan. Nijedan uspeh koji postignete ne garantuje da ću sutra kao glumica raditi. To je neverovatno u našem poslu. O tome su pričali i Milena Dravić. Pominjem nju kao jednu od najvećih. Dešavaju se pauze u ovom poslu, ničim izazvane, iznenadne. Cela mudrost je da treba biti spreman na takve pauze, treba ih koristiti za neke druge stvari lepe u životu koje možda propuštate. Ipak, pored porodice, koja je meni baza i osnov svega, velika je privilegija baviti se poslom koji voliš.
Divim se ljudima u rasejanju
- Volim publiku u dijaspori, svuda sam gostovala: u Kanadi i Australiji sam sam bila po tri puta, tu su gostovanja u Beču, Londonu, Pariz, Švedska, Cirih, Ženeva. Čak sam bila i u Kini tamo je jako mala dijaspora, nisam nikad bila u Americi na primer. Volim naše ljude, srećna sam što im na sceni mogu da vratim srpsku reč. Vraćala sam se u mnoge gradove sa predstavama, neke iz publike viđala i više puta.
To je publika koja voli pozorište, a za nas glumce to je savršena publika. Cenim te ljude, nije lako otići iz svoje zemlje, biti stranac u nekoj drugoj zemlji. To u startu traži mnogo veći ulog i trud da se dokažete, Divim se svakom ko je tamo u belom svetu krenuo iz početka. Mnogi moji prijatelji, moja generacija iz Valjeva koji su otišli širom sveta i mnogo su uradili. Svaki takav čovek zaslužuje poštovanje.
Lepo sećanje na Jugoslaviju
- Detinjstvo i najraniju mladost sam provela u bivšoj Jugoslaviji, pamtim to kao divno, bezbrižno vreme. Volela sam tu zemlju, bila je velika, bogata, bilo je čini mi se sve drugačije. Neću ulaziti u politiku, jer tada je nisam bila svesna - nije sve bilo idealno ni tad. S ponosom kažem da sam rođena u Jugoslaviji.
Spas u strpljenju
- U glumačkom poslu treba biti jako, jako strpljiv. Mislim da mi je to nekako rođenjem dato. Pored toga, važno je biti i uporan i onda možete da stignete tamo gde ste namerili. Ne može odmah i sad, nekom se i to desi, ali kod mene je sve lagano i polako išlo. I ne samo u poslu, mene to prati i u životu. Bog mi je zadao put da moram polako i lagano stizati do svojih ciljeva, ali je s druge strane mi podario strpljenje, koga imam na pretek. Strpljenje mi je mnogo pomoglo u životu da sačekam to što želim i da i da dočekam to što želim.
Svako ima pravo na izbor
- Ukoliko odluče da se bave mojim poslom, neću biti oduševljena, jer znam sve zamke i mane ovog posla. Ovo nije lako, ali moram biti poštena prema njima, jer kada bih se vratila unazad opet bih sve ispočetka. Ne bih volela da dođem u situaciju da ja kao njihova majka radim, a da one ne rade dovoljno. Meni ovo niko nije mogao da zabrani, nisu ni moji roditelji bili oduševljeni mojim izborom, ali one će birati svoj poziv i svoj put, a ja sam tu da ih podržim...
