Koštana kao sudbina
Milena Vasić (38) je glumica koju krasi raskošan talenat, harizma i snažna energija koju ulaže u svaku ulogu. Podjednako dobro se snalazi u dramskim komadima, ali i u mjuziklima. Igra Koštanu u filmu "Zona Zamfirova 2", a jedna druga Koštana u JDP spojila ju je sa suprugom, rediteljem Jugom Radivojevićem.
- Četiri godine se radilo na ovom filmu i neminovno je da sam ja bila deo svega toga. To što je on moj muž može da pomogne, neću da kažem olakša, ali jednostavno mnogo brže dođemo do nekog zajedničkog rešenja. Dobro se poznajemo, ja znam šta bi on hteo, on zna koje su moje mogućnosti i u kom pravcu razmišljam. Uloga Koštane u filmu bila mi je posebna zato što je učestvovao i naš sin Lav. Cela ideja je bila da se prisetimo i obeležimo našu ljubav, da se naša ljubavna priča, koja je započela dok smo radili predstavu "Koštana", prožme kroz film.To je bio simbol i početak naše ljubavi, a onda je došao Lav kao kruna. Bilo me je strah kako će naš sin sve to izgurati, jer je u tom trenutku imao samo dvadeset meseci, ali scenu smo snimili iz prvog puta. Nije lako kad imate dete na filmu, ne samo svoje, već uopšte. To stvara dodatnu nervozu i tenziju. Ali, Lav i ja smo izgledali kao sedimo čitav život na tom pragu i prosimo - kaže Milena.
Ona smatra da se karijera gradi na dobijenim, ali i odbijenim ulogama. Ne krije da je i sama imala nekoliko pogrešnih izbora.
Kad zaboravi tekst
Milena ne krije da joj se dešavalo da tokom predstave zaboravi tekst.
- Dođe do takve blokade da ne znaš gde si. Nekad pomogne šaptač, ali najviše te izvuče kolega. Neke predstave igramo dugo, kao što je "Švabica" ili "Cigani lete u nebo", pa mi se i tu desi da stanem, treba da otpevam jednu strofu, a ono prazna tabla. To su retke situacije, ali se dešava. Onog trenutka kada se predstava skine sa repertora kao da je nikada nisam pročitala. Nisam tip koji zna da skladišti tekstove nego ih brišem istog trenutka.
- Iza glumca ostaju samo odigrane uloge, ali niko ne zna šta ste sve prebrodili u svojoj karijeri. Trudim se da stojim iza svojih stavova. Imala sam jednu ozbiljnu prekretnicu u karijeri, kada sam dobila poziv jedne druge kuće. Samim tim sam izgubila lepu i važnu ulogu za koju mislim da bi mi mnogo značila u karijeri. Ali, kad sam sve stavila na tas, nešto što je trenutno i nešto što je životno opredeljenje, shvatila sam da i nisam pogrešila. Izazovi su veliki. Najteže je glumcima kada ne rade. Zbog novca i egzistencije, a i potrebe da budeš u poslu, prihvataš prvo što ti naiđe. E, to su onda teški trenuci kad moraš da staneš iza nečega iza čega zapravo ne stojiš.
Sezonski glumci
Milena ističe da se divi mladim glumcima, jer je došlo teško vreme za sve, pa i za umetnike.
- Ne znam kako bih sad počela svoj glumački put. Nekada je bilo manje posla, kriza, zatvorene granice, nije bilo novca, snimao se jedan film ili jedna serija. Ali taj put je bio časniji. Moj ispit na trećoj godini fakulteta gledao je reditelj koji me je angažovao za prvu predstavu u Ateljeu 212, pa je tu predstavu gledao reditelj koji me je pozvao u JDP. To su prirodni tokovi kad te neko angažuje na osnovu onoga šta si uradio - kaže Milena i dodaje:
- Bilo je i tada klanova ili bolje rečeno grupacija ljudi koji se udruže radi sigurnosti. Ako pravite svoj projekat ne vidim ništa loše da uzmete prijatelje. Sa gradskim pozorištima je drugačije. Audicija je veoma važna. To je neka vrsta treninga. Danas ima dosta akademija iz kojih izlazi mnogo glumaca. A kod nas važi pravilo kad se jedna ekipa uhvati za jedno ili dvoje, oni se prosto ne skidaju sa ekrana, ni sa pozorišnih dasaka. Ja to zovem sezonski glumci, koji traju sezonu - dve. Glumcu je potrebna i pauza, moraju se birati naslovi i uloge, ne možeš baš ići iz glavne uloge u drugu glavnu istog miljea.
Lep i sujetan narod
- Mi smo lep i talentovan, a vrlo sujetan i ljubomoran narod. Pa mi ni Novaku Đokoviću ne praštamo poraz, pronalazimo mane i nedostatke. Najboljem i najvećem od nas, pa šta da očekuju drugi. Teško podnosimo uspeh drugih. Recimo, u politici. Pune su novine negativnih stvari, stalno se nešto loše pronalazi. Pa daj nek nađu nešto dobro, valjda je neko nešto i dobro uradio. Mi koji smo izloženi javnosti, kod nas je to izraženije. Lepo je kad kolega podržava kolegu. Meni najviše znači kada mi na premijeru dođe kolega i najveći mi je uspeh kad me kolega ili koleginica pohvale.
