Ceo Balkan u jednom filmu
Dan na Berlinalu se meri brojem pres-konferencija, projekcija i izjava za novinare. Kroz to sito ovih dana prolazi i ekipa filma "Rekvijem za gospođu J.", jedinog srpskog predstavnika na festivalu u Berlinu. I tako, dok direktor festivala Diter Koslik u jednom uglu Golden Ber laundza daje izjave na engleskom, reditelj Bojan Vuletić za susednom stolom spreman je za intervju za "Vesti".
- Moram priznati da nisam očekivao ovako pozitivne reakcije. Više sam nego zadovoljan jer su nas profesionalci i kolege uvrstili u program, to je svima velika satisfakcija - kaže Vuletić.
Film "Rekvijem za gospođu J." je prikazan u sekciji Panorama, što znači da imaju bolji medijski tretman, crveni tepih...
- Sve što se ovde dešava određuje sudbinu filma na najbolji mogući način. Berlinale spada u tri najveća svetska festivala, pa će film imati najkvalitetniji plasman nadalje. Moja očekivanja kao reditelja su da ljudi koji gledaju film imaju bar malo emocija i osećanja koje sam ja imao kada sam ga radio - kaže reditelj, koji potpisuje i scenario koji je napisao pre četiri-pet godina "razočaran događajima u Srbiji".
Odricanja
- Kada je budžet mali, nemate drugu mogućnost da napravite profesionalni film. Možete da snimite film od 200.000 do 300.000 evra, ali to se računa već kao "mikrobadžet" sa svim odricanjima i odlaganjima. Zahvalan sam svim tim ljudima i fondovima i iznad svega Filmskom centru Srbije koji je sa novim direktorom napravio jedan jako dobar sistem, gde sada bilo ko radi film, može da zna da postoji neko ko vodi računa i ko omogućava da se film završi na najbolji mogući način - kaže Vuletić.
- Nije u pitanju bilo kakav konkretan događaj, ali je bilo poznanstvo sa jednom ženom koja je pokušavala da prođe celu birokratsku zavrzlamu. To nam je poslužilo kao direktna inspiracija da sednemo i napravimo ovu priču. To su neke male svakodnevne stvari koje vas na kraju toliko pomere. I dalje se bavimo suštom egzistencijom u Srbiji, uglavnom preživljavamo.
Reakcija mene kao umetnika i mojih kolega jeste reakcija na ono što živimo i umetnički materijal koristimo iz života. Iako sve deluje kao neka depresivna priča, ja sam u stvari veliki optimista i mislim da se Srbija kreće u dobrom smeru.
"Rekvijem za gospođu J." je jedini film na Berlinalu ne samo iz Srbije, već i iz regiona.
- To je politika festivala. Imali smo sreću da prezentujemo ne samo Srbiju, već i Balkan, konkretno Makedoniju sa koleginicama i producentkinjama Teonom i Labinom Mitevskom. Politika festivala je da u određenim programima po regionima odaberu najviše dva filma, a nekad nijedan.
Istina negde između
"Rekvijem za gospođu J." je priča o Jeleni (Mirjana Karanović) udovici koja upada u depresiju i odlučuje da sebi oduzme život. Ali, pre samoubistva mora da završi mnoge stvari. I dok je ona pripadnica generacije koja se predala, mladi nastoje da se izvuku iz živog srpskog blata. To je jedno novo filmsko viđenje mladih u Srbiji, koji su po difoltu nasilni, kriminogeni, tragični likovi...
- U tom smislu mladi se jako dobro adaptiraju. Posle svega što smo prošli - inflacije, ratova, ova tranzicija na dodatan način ponižava srednju klasu, koju ako uništimo, ako nema više nade, onda smo na stranputici - kaže Vuletić, koji je radio serije, dokumentarce... Da li je to stvar umetničkog preživljavanja ili žanrovske kreativnosti?
- Istina je negde između, i jedno i drugo je u pitanju. Filmovi se snimaju u razmaku od četiri godine, to je proces dok se sa idejom uđe u dugačku i tešku priču koja se zove finansiranje. Za te četiri godine, pogotovu ako ste slobodan umetnik, morate od nečega da živite. Imao sam sreću da mogu da biram i radim stvari koje me zanimaju i koje volim, tako da to negde jeste kombinacija te dve stvari.
Kao beli medved
- Ranije sam sve ovo gledao na televiziji, a sad uživo je - neverovatno. Ophode se prema tebi kao da si beli medved, čuvaju te, poštuju, gotive - prenosi utiske o Berlinalu glumac Vučić Perović.
- Mene nema mnogo u filmu, mislim, ako trepnete nećete me videti - kaže u šali Perović i dodaje:
- Lik Milančeta je neko ko trpi u filmu, nosi poslušno pokojnikove cipele i odelo. On neko ko je bez porodice, došao je kod devojke jer je voli i zbog toga trpi sve te stvari. Mira Banjac i Mira Karanović su veliki profesionalci i od njih može mnogo da se nauči - kaže Perović o svojoj ulozi u filmu.
