Produžavam život "Enklavi"
Na tri kontinenta, pred više desetina hiljada gledalaca film "Enklava" proneo je priču o teškom životu Srba na Kosovu i Metohiji. Osvojio je 20 nagrada, obišao 30 festivala, između ostalog i u Rusiji, Grčkoj, Nemačkoj i Meksiku. To delo pretvorilo se u misiju, a tamo gde je sedma umetnost stala, Goran Radovanović, scenarista i reditelj, osmislio je da nastavi knjiga, koja će dati pečat svakodnevici običnog čoveka, mnogo jezivijoj i bolnijoj od većine vesti koje stižu iz srpskih sredina na Kosovu. Da bi u tome uspeo, potrebna mu je i pomoć ljudi dobre volje.
Da li cilj knjige da nastavi tamo gde je film stao?
- Knjiga je zamišljena kao monografija, u kojoj će biti scenario filma, uvodni tekst Petera Handkea, poznatog austrijskog pisca, kao i tekstovi drugih profesora, poput Lotara Štruka iz Nemačke, Stivena Taubeneka iz Vankuvera, Skota Abota iz Arizone, Slobodanke Glaver iz Melburna... Biće tu i bogat vizuelni materijal sa snimanja sa glumcima i decom, originalne fotografije sa Kosova prema kojima smo pravili scenografiju i drugi zanimljivi materijali. Želimo da produžimo život filmu a da istovremeno preko njega promišljamo dalje o enklavi; da knjiga bude ne samo komplementarna filmu, nego da postane deo arhive za budućnost i u Srbiji i u inostranstvu. Planiramo promocije po univerziteteskim centrima u Evropi i Americi. Imamo veliku podršku Handkea i ozbiljnu umetnost, prepoznatu od Indije do Meksika, da pokažemo.
Bilo je teško napraviti film, a publika ga je prigrlila. Znate li koliko ga je ljudi pogledalo?
- Nismo znali šta da očekujemo. Borili smo se da napravimo što bolji film, a glavno pitanje bile su finansije. Naša država je prvo pomogla sa strašno skromnim sredstvima, što je s jedne strane omogućilo koprodukcione ugovore, a s druge strane, mene kao autora je sputalo jer sam zavisio od stranih para. I perverzno je što film na srpskom jeziku, sa srpskim glumcima i srpskom temom, postao većinski nemački film. To se popravilo kada smo napravili prvu verziju i dobili sredstva za postprodukciju od Filmskog centra Srbije. U Srbiji je "Enklavu" pogledalo oko 30.000 bioskopskih gledalaca i još je oko 20.000 plaćenih karata u humanitarne svrhe. Obraćale su nam se razne organizacije: Trojka iz bloka, Srbi za Srbe, Delije i drugi, koji su sakupljali novac za porodilišta i druge humanitarne namene i svakoj toj akciji smo se odazvali. Prošle godine "Enklava" je prikazana na RTS-u, i to je bio najgledaniji film iako nije imao nikakvu posebnu podršku ili kampanju. Sam je prokrčio put do gledalaca.
Pročitajte još:
* "Nema naroda bez mitologije"
* Kusturica snima film o "žutoj kući"
Film je prerastao u misiju.
- Puno lepih stvari se dogodilo oko "Enklave". Odjednom je prerastao u misiju, otišao je u narod. A za naš narod na Kosovu postao je veliko ohrabrenje u smislu da je neko prepoznao njegovu muku i problem. Tako se legitimisao kao film o Kosovu iz te srpske vizure, iz traume tog poluživota ili života između nekih svetova, pun nesigurnosti limitarnog fizičkog kretanja i strahova. Od premijere u Beogradu za nas je bila još značajnija ona u Zvečanu. Tu je nekako "Enklava" postala i srpski film sa Kosova, sa kojim se legitimišemo, pokazujemo našu nemoć na jedan dostojanstven način.
Od literature do politike
- Knjiga "Enklava" će, između ostalog, sadržati popis svih srpskih enklava na Kosovu i vizuelni materijal tokom naših obilazaka sa putujućim bioskopom. To nije samo knjiga o filmu, već o savremenom Kosovu, drami savremenog trenutka i promišljanja, od literature do politike. Sve koji žele da pomognu pozivam da se obrate putem Fejsbuka i Indigo stranice.
Veliki je doprinos što u filmu glumi sjajna ekipa, na čelu sa Anicom Dobrom.
- Anica Dobra je velika glumica. Ona je negde osetila da je ovo prekretnica u njenoj karijeri, jer ona nije imala ovakav izazov u srpskom filmu, da igra nešto što se zove obična žena, žena iz naroda. Prihvatila je to sa takvom strašću da se to lepo i vratilo. Na osnovu ovog filma dobila je glavnu ulogu u jednom meksičkom filmu, nakon što je rediteljka videla "Enklavu" u Montereju. Film je otkrio i Denisa Murića koji je dobio ulogu u jednom lepom filmu.
Nema puno filmova o kosovskoj svakodnevici. Je li to zbog nezainteresovanosti ili finansija?
- Evo, ja sam jedva dobio novac. Ali, ne postoji samo jedan autizam kada je reč o Kosovu. Svi se hvataju za glavu kada tu temu pomenete. Tako nam je servirano iz politike i medija da nam je dosta Kosova i da treba da biramo između njega i naše svakodnevice. Novinska tema je kada je neki incident, a ljudi ne vole da čitaju o tome. U vestima nema unutrašnjeg života, mislim da je običan život mnogo jeziviji od naslova o rušenju grobalja ili krađi stoke. Dakle, nije stvar u filmu.
Dobitnik više od 50 nagrada
* Reditelj i scenarista Goran Radovanović rođen je u Beogradu 1957.
* Diplomirao je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1982.
* Boravio je u Minhenu kao stipendista Instituta "Gete", a po povratku u Beograd bavio se filmskom kritikom i radio kao scenarista i reditelj igranog i dokumentarnog filma.
* Kao gostujući profesor održao niz predavanja u SAD, Nemačkoj i Kubi.
* Član je Evropske filmske akademije i Udruženja filmskih umetnika Srbije.
* Kao scenarista i reditelj potpisuje više od 20 filmova, dobitnik je više od 50 nagrada.
I tema je zloupotrebljena?
- To je tačno. Osim toga, savremeno Kosovo je bilo devalvirano činjenicama o mitskom Kosovu, o nasleđu mita, i izgubili smo direktan kontakt sa ljudima. Povrh toga, kada političari dovedu decu sa Kosova i Metohije u zoološki vrt u Beogradu ili u Skupštinu Srbije, to onda kod nekih građana izaziva bes jer se deo našeg naroda tretira kao menažerija i ukras. Bilo je pokušaja da se napravi poseban fond, da se stimulišu i vrednuju posebne teme. Značaj teme je i te kako važan, to je novac srpskih poreskih obveznika, i tema Kosova ili bele kuge bi trebalo da dominira nad jednom intimističkom ljubavnom pričom. Ali, toga na žalost nema.
Poruke "Enklave" koja je prešla granice nacionalnog, prepoznate su širom sveta. Kako će reditelj nastaviti dalje prateći tu lestvicu?
- Teško. Ne samo zbog uspeha filma, nego zbog uspeha komunikacije. Očigledno je film imao jak univerzalni emotivni kod koji su razumeli gledaoci i u Indiji, Meksiku, Turskoj, Grčkoj. Ta naša trauma je naišla na apsolutno razumevanje. Kada se objavi ova knjiga, onda ću verovatno krenuti sa nekom novom pričom iz Srbije, a "Enklava" će biti obaveza i u smislu nove teme i nove estetike.
