Filmska industrija u Srbiji stala: Glumci bez budućnosti
Domaća filmska industrija bori se da izađe iz crnih dana. Glumac i reditelj Dragan Bjelogrlić, koji je na konferenciji "Filmska industrija i poreska politika Srbije" naglasio je da filmska industrija u Srbiji ne pamti gore dane u svojoj istoriji i ocenio da je sada situacija gora nego 90-ih godina prošlog veka. On je izrazio nadu da će država više ulagati u razvoj filma, kao i to da bi zakon morao da izjednači položaj domaćih i stranih producenata.
Uredba o podsticajima filmskoj industriji, koja predviđa povraćaj poreza na dodatu vrednost od 20 odsto producentima, uskoro će biti završena, a njen nacrt vrlo brzo će biti dostavljen ministarstvima kulture, privrede i finansija, najavio je savetnik potpredsednice Vlade Zorane Mihajlović, Nikola Milivojević, na panel diskusiji. Kako je rekao, zakon neće praviti nikakvu diskriminaciju i važiće kako za strane tako i za domaće producente, a od 20 odsto PDV-a koji država vraća, četiri odsto će ići Filmskom centru Srbije za podsticaj srpske kinematografije.
- Ekonomski interes države, kao i privrede je pokretanje filmske industrije - rekao je Milivojević i dodao da je dolazak velikih stranih produkcija veoma značajan i zbog promocije Srbije kao turističke destinacije, budući da naša zemlja ima značajne resurse.
Dobra naplata
Srđan Dragojević ističe da su hrvatska filmska ostvarenja bila daleko iza srpskih i po glednosti i po nastupima na festivalima, dok je danas situacija potpuno drugačija, i to najviše, zato što su našli i druge načine finansiranja kinematografije, prvenstveno naplatom za emitovanje od televizija sa nacionalnom frekvencijom, ali i od kablovskih operatera.
On je napomenuo da je potpunom oporavku hrvatskog filma doprinela i digitalizacija bioskopa širom zemlje.
- Grupacija za kinematografiju zalaže se za uvođenje podsticaja, ali i za nalaženje novih načina finansiranja domaće kinematografije koji postoje u drugim državama - istakao je reditelj.
Crnu budućnost srpskog filma vidi i reditelj Darko Lungulov.
- Strašno crna budućnost. Skoro da je i nema. Mislim da smo došli do kraja, da će, nažalost, kinematografije tranzicionih kultura neminovno nestati ili se toliko smanjiti da će postati beznačajne. Organizovanije kulture relativno uspešno štite bioskopsku kulturu i imaju gledanost, uprkos istim problemima kao što su pirati i sve bolji kućni bioskopi. Kod nas i u sličnim kulturama sve će se svesti na nekoliko festivala koji će postati zamena za onih poslednjih nekoliko stotina ljudi koji će još želeti da idu u bioskop. A to će neminovno dovesti do toga da filmovi postanu potpuno nevažni - kaže Darko Lungulov.
Iščašena umetnost
Da od glumačkog posla danas ne može da se živi tvrdi i Eva Ras.
- Ja živim. Ja mogu. Meni je divno, država mi je oduzevši penziju učinila ponovo mladom i doživotno vraćajući natovareni dug za PIO biću još jača i krepkija, ali neću o tome, to svi znaju. U zemlji gde ništa nije na svome mestu i u umetnosti je sve
iščašeno. Pišem romane, slikam slike i više ne pratim šta se radi na sceni - kaže Eva Ras.
Reditelj Darko Bajić istakao je svojevremeno da je naša kinematografija 80-ih godina imala jake producentske kuće i radne zajednice koje su vodili veoma sposobni producenti.
- U poslednjih 15-ak petnaestak godina, kako se stimulacija za produkciju filmova svela na najmanju u regionu, producenti su jedan za drugim odustajali od snimanja filmova, produkciju su preuzeli uglavnom glumci i reditelji i tako su nastale filmske kuće tipa jedan autor - jedan film. Producenti su prihvatili unosniji posao, TV serije, formate, šou -programe, reklame. To je dovelo do dobrih umetničkih, ali loših producentskih rezultata. Snimani su filmovi, a niko se nije bavio strategijom srpskog filma - kaže Bajić.
