"Marš na Drinu" do Tokija
U oktobru će premijerno biti prikazan dokumentarni film "Marš na Drinu - 100 godina", čiji je idejni tvorac i scenarista Beograđanin Velimir Gale Mitrović, klarinetista i pevač, nekadašnji član grupe Dobri momci.
Dokumentarac u trajanju od 40 minuta režirao je Goran Šljivić, a snimljen je pod pokroviteljstvom i uz sufinansiranje Ministarstva kulture i informisanja Srbije.
To nije samo priča o poznatom maršu, koji je komponovao Stanislav Binički početkom Prvog svetskog rata u čast pobede srpske nad nadmoćnom austrougarskom vojskom na Ceru, o pesmi koja je postala simbol hrabrosti, već i o singl ploči u izvođenju Ansambla Urošević, koja je postala svetski hit. Posle premijere u Domu sindikata u Beogradu, film će se emitovati na RTS, a onda će krenuti na svoj festivalski put.
Potvrda od Generalštaba
- Snimanje je počelo krajem 2013, a eto desilo se da film bude završen baš za jubilej - 100 godina od Cerske bitke, kao i od nastanka "Marša na Drinu". Film je zapravo omaž mom pokojnom ocu, Miodragu Bati Mitroviću, akademskom muzičaru i vojnom licu, šefu Estradnog orkestra Umetničkog ansambla JNA, ali i članu i osnivaču Ansambla Urošević, sa kojim je 1963. snimio singl ploču sa pesmama "Marš na Drinu" i "Nizamski rastanak". Svi znaju da je Stanislav Binički komponovao marš, ali ne i kako je posle veka nastao diskografski zapis. A kompozicija s te ploče je među najpopularnijim s balkanskih prostora u celom svetu, ali o tome se malo zna. Nailazio sam na sijaset netačnih informacija. Zato sam želeo kroz ovaj dokumentarac, uz brojnu arhivsku građu RTS, privatnu arhivu i kompetentne sagovornike da ispričam pravu istoriju - priča Gale Mitrović.
Miodrag Bata Mitrović bio je klarinetista, đak čuvenog profesora Bruna Bruna. Bio je zadužen i da pravi muzičke programe za Josipa Broza Tita od 1969. do 1980. Sa harmonikašem Miletom Urošević oformio je 1960. Ansambl Urošević. Osim njegovog sina, u dokumentarcu su svoja sećanja i anegdote ispričali dirigent Dejan Savić, profesor istorije umetnosti Vladimir Tomčić, kao i Bogdan Mića Kojović, nekadašnji član Ansambla Urošević.
- Marš Biničkog je počeo polako da pada u zaborav, a na notni zapis moj otac je slučajno naišao početkom 1963, tražeći nešto u arhivi Doma armije. Kompozicija je pisana za bleh orkestar, a Bata je želeo da je uradi u narodnom aranžmanu, bez trubača, nego s akcentom na violini i harmonikama. Po završetku Drugog svetskog rata "Marš na Drinu" retko se izvodio, iako nikada nije bio zvanično zabranjen, kako su mnogi mislili. Zbog toga je moj otac od Generalštaba tražio i dobio overen dokument da pesma nije zabranjena. Onda je potražio ćerke Biničkog i od njih dobio dozvolu za snimanje. Tata je na jednu probu doveo Vlastimira Pavlovića Carevca, čuvenog violinistu i šefa Narodnog orkestra Radio Beograda. To je Carevčev prvi, zapravo jedini diskografski zapis, pošto postoje samo njegovi radijski snimci - kaže Gale.
A Carevac je tada svirao istoriju svog naroda, ali i sopstvenu. Legendarni violinista kao podnarednik učestvovao je u odbrani Beograda 1915! Ansambl Urošević je završio snimanje ploče, ali PGP RTB nije bio zainteresovan da je objavi
Konkurent Bitlsima
- Nije pomoglo ni to što je direktor beogradske diskografske kuće bio tatin prijatelj. Strepeli su da bi neko mogao da to okarakteriše kao propagiranje srpskog nacionalizma. Ipak, otac je uspeo da nađe zajednički jezik sa zagrebačkim Jugotonom. Posle dva-tri meseca javili su se iz Jugotona, rekli da u magacinu imaju silne ploče jer prodaja ne ide. Predložili su mom ocu da za dva miliona dinara otkupi od njih kompletna prava. Da je kojim slučajem uradio to, verovatno bi obezbedio i praunuke. Jer, tokom leta te 1963. ekipa švedske televizije snimala je turistički film o našoj zemlji. Slučajno su čuli "Marš na Drinu" i došli do ploče koja se tada poklanjala uz časopis "Džuboks". Posle emitovanja priloga o Jugoslaviji na švedskoj televiziji, gde je kao muzička podloga išao "Marš na Drinu" u izvođenju Ansambla Urošević, nastao je pravi bum - priča Mitrović.
Pregovori sa sponzorima- Na konkurs Ministarstva kulture Srbije prijavili smo se krajem 2012, a odgovor smo dobili septembra prošle godine kad nam je odobreno 390.000 dinara (oko 3.300 evra). To je tek deo potrebnog novca, pošto je ekipa FM produkcija sa mnom sve radila na prijateljskoj osnovi, bez nadoknade. Nameravamo da idemo na festivale, u toku su pregovori sa sponzorima - kaže Gale. |
Zbog velikog interesovanja javnosti, Šveđani su kontaktirali ljude iz Jugotona i ubrzo je diskografska kuća Metronom objavila ploču za njihovo tržište, a kasnije je Polidor imao prava za ceo svet. Licenca je prodata u 24 zemlje!
- Ploča je, između ostalog, objavljena i u Japanu i Australiji. "Marš na Drinu" našao se na brojnim svetskim top-listama. Redovno je emitovana na Radio-Luksemburgu, u to vreme najslušanijoj stanici. Na njihovoj top-listi Ansambl Urošević nedeljama je bio glavni konkurent Bitlsima za čelnu poziciju. Saznali smo da je pored muzike iz filma "Most na reci Kvaj" naš marš bio jedini instrumental koji je bio na vodećem mestu. "Marš na Drini" u svojoj verziji izveli su mnogi inostrani izvođači kao što su Jirgen Ingman, Šedouzi, Klif Ričards i drugi - priča naš sagovornik.
Mitrović želi da premijera bude u dvorani Doma sindikata zato što je upravo tu krajem 1963. godine Ansambl održao koncert u čast uspeha ove ploče.
- Program je počeo tako što je bubnjar udarajući početne taktove marša došao na scenu iz publike, a onda je svirku nastavio Carevac sa ostatkom orkestra. Zbog violiniste, koji je bio veoma bolestan, iza scene se nalazio krevet. Tu je ležao posle prve odsvirane pesme. Na koncertu su bili i gosti, najpopularniji pevači. Održano je 14 koncerata zaredom, matine od 17 sati, pa večernji od 20, tokom nedelju dana. U Domu sindikata ansambl je završio svoju priču, a ja želim da je posle pola veka nastavim - kaže Gale Mitrović.
Popularnost i u Jugoslaviji- Ne smem ni da pomislim šta bi bilo da je moj Bata na vreme otkupio prava od "Jugotona". I u našoj zemlji je pesma nizala uspehe. Posle očajne prodaje u početku, nekoliko meseci kasnije bila je izuzetno popularna i tražena. Morali su da je doštampavaju, a Ansambl Urošević je krajem 1963. dobio "Zlatnu ploču". Otac je pričao da je na ime izvođačkih prava za samo jedan kvartal dobio uplatu od 900.000 dinara. U to vreme je moja majka u Jugoimportu imala platu 16.000 dinara, a naša kuća sa pet stanova u Ulici Stjepana Ljubiše mogla je da se proda za dva miliona dinara - kaže naš sagovornik.
|
