Krah bioskopa u Srbiji (3): Izraslo drvo usred sale

Od šest opština u Pomoravskom okrugu bioskopsku salu ima jedino Jagodina. Ovaj bioskop, koji radi u okviru Kulturnog centra, jedan je od retkih u Srbiji koji u kontinuitetu radi 60-ak godina. Prva projekcija održana je 1952. godine u takozvanoj maloj sali. Ona je kasnije postala pozorišna sala, jer je u međuvremenu napravljena velika bioskopska sala sa 700 mesta, jedna od najakustičnijih u ondašnjoj Jugoslaviji.

Sala kao prinudni magacin

 

Međutim, ona je 90-ih godina prošlog veka počela ubrzano da propada. Počeli su da je iznajmljuju za razne svrhe, pa je svaki zakupljivač prostora menjao njen izgled. Pošto je jedno vreme bila i sala za bingo, izvađena su sva sedišta. Jedno vreme u njoj su bile kancelarije Gradskog pozorišta. Ali, kako su često bile na meti provalnika, pa su pokradeni štampači, kompjuteri, skener i umetničke slike, glumci su se iselili.

Zgrada je onda postala stecište skitnica i narkomana. Razbijeni su svi prozori, fasada je ispisana grafitima, krov prokišnjava, dok unutrašnjost može da posluži za snimanje horor filmova. Bioskopska sala postala je magacin za stare stvari i raznorazni otpad. Jedino je dobro što je ulaz zaključan, pa skitnice ne mogu da uđu. Mnoge vlasti govorile su da će je renovirati, ali obećanja nikada nisu ispunjena.

Ovde potpis

- U maloj sali, koja ima 438 mesta, svakog dana imamo po dve projekcije. Naš bioskop je jedan od retkih u Srbiji, južno od Beograda, koji je profitabilan. Prošle godine imali smo 119 filmova domaće i strane produkcije i 37 filmskih naslova za decu, koji su bili sinhronizovani ili titlovani. Imamo dobru saradnju i sa stranim ambasadama u Beogradu, pa organizujemo besplatne revije stranih filmova. Prošle godine bile su revije ruskog i indijskog filma, a ove godine već smo imali reviju francuskog filma, a slede filmovi nemačke i indonežanske filmske produkcije - kaže za "Vesti" Nebojša Petrović, direktor Kulturnog centra u Jagodini.

O velikoj sali nije želeo ništa da kaže, niti nam je dozvolio da je fotografišemo.

U Paraćinu su postojala čak tri bioskopa, koja su imala po dve projekcije dnevno, ali danas ne radi nijedan od njih. U hotelu Avala dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka radio je bioskop Grand, a posle rata u istoj zgradi bioskop Jadran. On je srušen 1962. godine, odmah nakon emitovanja poslednjeg filma "Čarobnjak iz Oza".

U zgradi Doma sindikata osamdesetih godina prošlog veka postojao je bioskop Radnički. Bioskopi Avala i Jadran imali su po dve projekcije dnevno, ali je 1997. godine bila poslednja. Završeno je sa filmom "Poslednji kineski car". Potom su periodično davane neke predstave, a poslednja je bila "Zona Zamfirova".
U Domu kulture u Resavici urađena je veoma lepa sala sa 250 mesta. Dom kulture od 2.000 kvadrata renoviran je 2011. godine, dok pre toga u njega nije uložen ni dinar. Nažalost, u ovoj sali nema filmskih projekcija, jer oprema košta oko 30.000 evra, pa oni nisu u stanju da je kupe.

U gradu na Crnici trenutno se gradi nova zgrada Kulturnog centra, koja bi trebalo da bude završena do kraja godine. U okviru nje postojaće bioskopska sala sa stotinjak mesta i 3D projekcijom. Zgradu Centra za kulturu adaptiraju i Despotovčani. Ona će sadržati pozorišnu dvoranu sa 300 mesta, koja će se koristiti i kao bioskopska sala sa 3D projekcijom.

- Poslednja bioskopska predstava u našem gradu održana je pre 20 godina. Oprema je bila zastarela, a nova nije kupljena. Pošto imamo veoma aktivno amatersko pozorište, koje svake godine pripremi po jednu predstavu, mnoge vlasti htele su da osavremene scenu, ali je ona sve više propadala. Zgrada je toliko bila zapuštena da je u sali izraslo ogromno drvo. Zbog toga mi je drago što je pretprošle godine započeto renoviranje centra - kaže Vlatka Milenković, direktorka Centra za kulturu u Despotovcu.

Prema rečima Stojanke Dicić, direktorke Kulturnog centra u Ćupriji, poslednji film u ovom gradu emitovan je 2004. godine. Sada ne samo što nemaju bioskop, već su se iselili iz Kulturnog centra, jer je sa zgrade pao krov.