Nikola Kojo pristao na eksperiment
Scenarista i reditelj Miroslav Momčilović, autor kultnih filmova “Sedam i po“ i “Čekaj me, ja sigurno neću doći”, te scenarista filma “Kad porastem biću kengur” nedavno je završio novi fim “Smrt čoveka na Balkanu”. U filmu igra odlična ekipa glumaca predvođena Emirom Hadžihafisbegovićem; tu su: Nikola Kojo, Rale Milenković, Nataša Ninković, Anita Mančić, Nikola Đuričko, Mira Karanović, Milica Mihajlović, Bane Trifunović, Miloš Samolov, Bojan Žirović i drugi.
Ova crna komedija neobična je i po temi, kao i po filmskom izrazu pošto se kompletna radnja dešava u jednom kadru i u realnom vremenu.
- O ulozi ne mogu da pričam puno, jer je ona neka vrsta iznenađenja. Prihvatio sam posao pre svega zbog načina na koji se snima, pristupa i jednog totalno, može se reći, eksperimenta u filmu. To je princip jednog kadra u celom filmu, koji je rađen praktično pozorišnim sistemom sa dosta proba da bi se došlo do toga da se film izvede u jednom kadru - otkriva Nikola Kojo za “Blic”.
Kako kaže, sa Momčilovićem je oduvek želeo da radi jer je talentovan pisac i reditelj, a dopala mu se i glumačka ekipa koja je, prema njegovim rečima, fantastična jer okuplja najdivnije glumce sa naših prostora.
Kojo je imao iskustvo s ovakvim načinom snimanja, doduše u jednom kratkometražnom filmu.
- Imao sam ulogu u kratkom filmu “Slučaj pukovnika Kaka” pre dvadesetak godina. Možda čak i više. To je film od 12 minuta koji je dobio „Zlatnu palmu“ i razne svetske nagrade. Nikada nisam igrao u celovečernjem igranom filmu koji je snimljen iz jednog kadra - objašnjava naš proslavljeni glumac i ističe da mu nije bilo lako.
- Bilo je teško jer je pristup probama i svemu kao u pozorištu, što ja odavno već ne radim. Takođe je bilo teško ukomponovati sve te ljude i kadrove koji se spajaju u jedan... To jeste jedan kadar, samo je izveden iz prethodno isprobanih, pozorišno rađenih scena - priča Nikola, koji od filma očekuje sve najbolje i raduje se premijeri koja će biti uskoro.
Miroslav Momčilović: Bez rezova!
- Nema rezova, upravo je to najveći magnet filma. Osnovna ideja mi je bila da sve snimim u jednom prostoru, a izazov mi je da to uradim i u jednom kadru zato što se dešava u realnom vremenu. Filmsko i životno vreme u tom prostoru su isti, traju 78 minuta. Svaki rez u filmskom jeziku znači neki protok vremena, a u ovom filmu ne postoji drugi protok osim onog koji se vidi - objašnjava Miroslav Momčilović. |
- Očekujem da se vidi jedan novi pravac u svetskoj kinematografiji. Mislim da će film jako dobro proći prema onome što sam ja video. To je jedan jako dobar i zanimljiv film gde su pre svega glumci, reditelj i pisac napravili odličan posao - zaključuje razgovor Nikola Kojo.
Radnja filma prati priču usamljenog kompozitora koji izvršava samoubistvo pred veb-kamerom svog računara. Privučeni zvukom pucnja, u stan dolaze njegove komšije, koje provode vreme u stanu, čekajući da stignu hitna pomoć i policija. Sve vreme ih snima veb-kamera a da oni toga nisu svesni.
Dok čekaju, prekraćuju vreme tako što piju, jedu i igraju šah. Evociraju uspomene na pokojnika, sažaljevaju ga, dižu u nebesa njegovu muziku...
