Farhadi: Film treba da nosi emociju

"Film treba da nosi emociju a ne poruku," izjavio je na Kustendorfu iranski reditelj i scenarista Azgar Farhadi. "Meni je bitno da kod gledaoca prevagnu emocije kad izađe iz bioskopa, a ne da mu namećem svoje stavove. O tome šta je pravedno ili pošteno mora svako sam da odluči", dodao je on.

Farhadi je razgovarao sa studentima filmskih akademija iz sveta, koji učestvuju u takmičarskoj selekcij ovog festivala. Prethodno je u Drvengradu prikazan njegov najnoviji film "O Eli" (About Elly), za koji je dobio "Srebrnog medveda" za režiju prošle godine u Berlinu.

Kroz priču o izletu grupe prijatelja koji biva prekinut tragičnim događajem (kada se u moru utopi nova devojka u društvu) autor ispituje komplikovane međuljudske odnose, pojmove morala i krivice.

Na postavljeno pitanje o poruci filma, Farhadi je odgovorio da ne razmišlja na taj način jer poštuje svoju publiku. "Meni je bitno da kod gledaoca prevagnu emocije

kad izađe iz bioskopa, a ne da mu namećem svoje stavove. O tome šta je pravedno ili pošteno mora svako sam da odluči", rekao je on.

To je ilustrovao predstavljajući jednu moralno spornu situaciju i tražeći da njegovi mladi slušaoci glasaju - da li reći istinu iako je surova ili je prećutati kako bi se poštedeli neki od aktera te situacije. Većina se izjasnila za drugu varijantu.

Farhadi je podsetio da je tragedija kao žanr u klasičnoj formi uvek govorila o borbi između dobra i zla i to na način da gledaoci žele da dobro pobedi.

"U modernoj drami je drugačije, borba se često vodi između dva dobra. Gledalac je taj koji treba da se opredeli čijom bi pobedom bio zadovoljan. To je ono što pokušavam da ponudim svojim filmovima", rekao je on.

Na pitanje o kreativnim uzorima, odgovorio je da ga inspirišu svi dobri filmovi koje je u životu gledao, a da posebno ceni italijanske autore i naveo dela Vitorija de Sike i Federika Felinija. Farhadi je napomenuo da nije pristalica filmova sa puno muzike.

"Inače volim muziku, ali to je jedna sasvim drugačija forma umetnosti. Nerviraju me američki filmovi koji nastoje da muzikom veštački 'izvuku' emocije", dodao je on.

Govoreći o uslovima za kinematografiju u Iranu, objasnio je da postoje dva načina finansiranja. "Možemo dobiti novac od države ili televizije sa jedne ili iz privatnih izvora sa druge strane. Srećom, snimanje u Iranu nije skupo, moj novi film je koštao oko 300.000 evra što sam mogao da skupim a da pritom zadržim kreativnu slobodu", rekao je Farhadi.