"Duh" Monike Levinski i dalje proganja Klintona
U dokumentarnom filmu "Klinton" neki od najbližih saradnika bivšeg predsednika SAD prvi put govore o slučaju Levinski. Otkako sam došao u Belu kuću morao sam da obuzdavam svoje telo, rekao je Klinton jednom od saradnika neposredno pre izbijanja skandala.
Grupa najbližih prijatelja i kolega bivšeg predsednika SAD Bila Klintona iz vremena afere sa Monikom Levinski, u četvorosatnom dokumentarcu pod nazivom "Klinton", prvi put javno govori o detaljima afere. Premijera dvodelne biografije u Americi i Velikoj Britaniji zakazana je za 20. februar.
Verni savetnik Bila Klintona Dik Moris, seća se momenta kada ga je Klinton pozvao - tada je već bilo pitanje vremena kada će dokaz o aferi sa Monikom Levinski dospeti u javnost, piše Gardijan.
"Bil mi je rekao: 'Otkako sam došao u Belu kuću morao sam da obuzdavam svoje telo'", kaže Moris, dodajući da mu je Klinton rekao i da je bio "slab" u slučaju 23-godišnje pripravnice i da je to što je imao sa njom bilo dovoljno da bude u ozbiljnoj nevolji.
Potom je upitao Morisa da sprovede anketu o tome kako treba da "upravlja krizom".
Pravni ekspert koji je radio u Beloj kući, Ken Gormli, takođe, se priseća seksualne napetosti koja je postojala između predsednika i Monike Levinski.
"Među njima su sevale varnice od prvog trenutka kada su se sreli", kaže Gormli. Oni koji su radili sa Klintonom tokom njegove prve kampanje za guvernera u Arkanzasu, svedoče o tome da je Klinton bio upleten sa čitavim nizom žena.
Jedan od šefova kampanje seća se kako je Klintona u kancelariji tražilo po "25 žena dnevno," dok Betsi Rajt, Klintonova politička savetnica govori kako je samom Klintonu predstavila spisak sa listom devojaka, kojim je morao da se pozabavi pre nego što bi stupio na mesto guvernera. Kao rezultat toga, Klinton se povukao iz trke u poslednjem trenutku.
Kao muve na med
Marla Krajder, koja je radila sa Klintonom u Arkanzasu i sa njim imala aferu, opisuje kako su žene bile bukvalno hipnotisane.
"Letele su kao muve na med i ne mislim da postoji pitanje da li je Hilari bila povređena", kaže ona.
Odluka da prekine kampanju za guvernera bila je prva u nizu preokreta koji su obeležili Klintonovu karijeru.
Dejvid Maranis, inače dobitnik Pulicerove nagrade i saradnik na dokumentarnom filmu, veruje da je uspeo da otkrije kako je Klintonova priroda njemu i pomagla i omela ga.
"Ljudi uvek pokušavaju da odvoje dobro od lošeg u Klintonovom slučaju i skloni su da kažu da bi on bio veliki predsednik, da nije činio određene stvari, ali vi ne možete to da uradite. To su njegove glavne karakteristike", kaže Maranis.
Klinton je očigledno imao harizmu poput rok zvezde, ali sa tim je došao i seksualni apetit koji je ugrozio njegov mandat kada je suočen sa procedurom razrešenja zbog krivokletstva u slučaju Levinski 1998. godine.
Betsi Rajt kaže da se osetila izdanom, jer ju je predsednik lagao, kao i mnogo ljudi o aferi.
Producent Barak Gudman ukazuje na to da je do sada Rajtova nerado govorila o incidentu. "Ona nije govorila u javnosti dugi niz godina, jer je bila jako blizak i važan Klintonov saradnik i osećala se veoma loše", kaže Gudman.
Klintonov sekretar za rad Robert Rajh, takođe, se seća osećaja šoka kada je saznao za aferu Levinski.
"On ne bi bio toliko glup da ugrozi svoj mandat, mislio sam. To nije bio čovek koga sam poznavao", kaže Rajh.
Rajh, takođe, otkriva da je početak Klinotnovog mandata 1993. godine bio poprilično turbulentan. "Atmosfera u Beloj kući u toj prvoj godini bila je haotična. Klinton je želeo da bude deo svega", priča Rajh.
"Monika Levinski mu je dala nešto što mu je u tom trenutku bilo potrebno - da bude obožavan", kaže Krajder.
Kada je stvar postala javna, međutim, podstakla je istragu, koju je vodio Kenet Star, što je dovelo razrešenja predsednika, drugi put u američkoj istoriji.
Prema mišljenju vodećeg američkog novinara Džefa Tobina, afera Levinski na kraju nije naškodila Klintonovom imidžu koliko se pretpostavljalo.
"Više Amerikanaca misli da je to bilo bespotrebno gubljenje vremena, nego što misle da je bilo nedopustivo", smatra Tobin, pripisujući to "davno utvrđenom obrascu da što je predsednik duže van funkcije, javnost postaje više blagonaklona u vezi sa njim".
