Kako su filmovi ulepšavali serijske ubice

Filmovi često igraju na kartu umetničke slobode kod prikaza stvarnih događaja. Poznato je da je kao inspiracija za Normana Batesa iz 'Psiha', Ledera Fejsa iz "Teksaškog masakra motornom testerom" i Hanibala Lektora iz 'Kad jaganjci utihnu' poslužio pravi serijski ubica Ed Gejn. Ali, koliko zaista ima istine u filmskim prikazima stvarnih ubica?

Čuvena scena iz filma "Psiho"

 

Psiho

Inspiracija iz stvarnog života: Ed Gejn
Status: Umro od posledica srčanog udara u institutu za mentalno obolele u Mendoti 26. jul 1984.

Hičkok je svojim "Psihom" postavio visok standard modernog trilera, a zaslužan je i za jednu od najupečatljivijih scena. Sigurno se sećate scene kada plavušu, koju se tušira, mučki ubija Norman Bates. Uz "Teksaški masakr motornom testerom" i "Kad jaganjci utihnu", "Psiho" je takođe inspiriran likom i delom Eda Gejna.

Ali pravi zloglasni ubica nikada nije bio vlasnik hotela, niti je preobučen u svoju majku brutalno izmasakrirao plavušu dok se tuširala – to je izmislio samo Hitčkokov um. U stvarnosti Gejn nije čuvao mrtvo telo svoje majke, kao što to Hičkok prikazuje na filmu, nego je iskopavao tela žena po grobljima u nadi da će pronaći leš koji podseća na njegovu majku. Teško je reći koja varijanta je jezivija, ona filmska ili stvaran događaj.

Iz pakla

Inspiracija iz stvarnog života: Džek Trbosek
Status: Nepoznat

Postoje stotine teorija o tome ko je zaista bio Džek Trbosek, ali sve se slažu da je uveo strahovladu nad Londonom krajem 19. veka. Ulicama britanske prestonice nakon sumraka zavladala bi panika hranjena strahom od monstruoznog ubice koji je bio sudija, porotnik i dželat nad lokalnim prostitukama.

"Iz pakla" baca u samo središte tih strahota Džonija Depa kao vidovitog inspektora Frederika Aberlajna, koji nakon serije neuspelih pokušaja da uhvati Trboseka sam sebi presudi prekomernom dozom opijuma. Poslednja Trbosekova žrtva, Meri Keli, u filmu uspeva da pobegne i da do kraja svojih dana živi srećno, dok sam Džek Trbosek završava u instituciji za mentalno obolele.

Filmska verzija priče malo je ipak pobrkala lončiće. U stvarnosti Meri Keli nije bila te sreće, a istorija je pamti kao poslednu Trbosekovu žrtvu. Sam ubica nikad nije uhvaćen, a živi i danas kroz nebrojene atrakcije i turističke ture u sklopu bogate ponude brojnih aktivnosti koje nudi britanska prestonica. Inspektor Aberlajn je ipak bio bolje sreće od one koje mu je film dodelio. Iako nikad nije bio vidovit, nije bio zavisnik od opijuma i doživeo je mudru starost, napustivši London i ušavši u legendu s osamdeset godina.

Monstrum

Inspiracija iz stvarnog života: Ajlin Vurnos
Status: Pogubljena smrtonosnom inekcijom u državnom zatvoru Floride 9. oktobra 2002.

"Monstrum" je film koji nam je predstavio Šarliz Teron u sasvim novom svetlu, ne samo na njen fizički izgled, nego i na poglede glumačkog kapaciteta kojim je zaradila Oskara za najbolju glumicu. Odličnom glumom, Šarliz Teron predstavljen je lik Ajlin Vurnos, ali više kao žrtvu koja deluje u samoobrani, nego kao hladnokrvog ubicu. Istini za volju, forenzički dokazi potvrđuju da je Ajlin bila silovana pre nego što je počinila prvo ubistvo. Podsetimo, Vurnos je bila žrtva jednog od svojih klijenata koji ju je silovao, a ona ga je zauzvrat upucala, nakon čega je krenula na ubilački pohod tokom kojeg je presudila još šestorici muškaraca.

Za razliku od filma u kojem Ajlin nije mogla da pronađe posao zbog kriminalnog dosijea prepunog kazni zbog prostitucije, u stvarnosti zapravo nikad nije bila osuđena zbog prostitucije, nego zbog niza oružanih pljački, krađe automobila i posedovanja oružja bez dozvole.

Navedene stavke čine se kao značajni previdi obzirom da je sve svoje žrtve upucala, opljačkala i zatim im ukrala vozilo. Pritom, ljubavnica od Ajlin, koju u filmu glumi slatka Kristina Riči, u stvarnosti je bila bezuba hotelska spremačica. Holivud očigledno nije mogao da podnese da poružni dve filmske lepotice.

Zodijak

Inspiracija iz stvarnog života: Serijski ubica Zodijak
Status: Nepoznat

Finčerov napeti triler prati detetktiva koji traga za zloglasnim ubicom koji je pune dve godine držao stanovnike severne Kalifornije u strahu.

Osim što je ubijao po osam žrtava, poznat je i po zagonetnim pismima kojima je izazivao kalifornijske istražitelje, u kojima je samom sebi nadenuo ime Zodijak. Finčer je tvrdio da sve što je prikazano u filmu utemeljeno je na dokazima koje je policija potvrdila, ali čini se da su ipak malo nategli istinu.

Konsultant koji je s Finčerom sarađivao za vreme snimanja, Majkl Baterfild, toliko se razbesneo zbog spomenutih neistina da je razradio detaljnu analizu filma i objavio je na svojoj internet stranici, tvrdeći da je dobar deo radnje izmišljen.

Film insinuira da dokazi upućuju na osuđivanog pedofila Artura Alana Lija kao stvarnog Zodijaka, ali noviji DNK testovi prikupljeni sa Zodijakovih pisama opovrgavaju tu tvrdnju., Uzevši spomenuto u obzir, veliko je pitanje bi li Finčerov triler uopšte ugledao svetlo dana da Li nije preminuo 1992. godine.

Bostonski davitelj

Inspiracija iz stvarnog života: Albert DeSalvo
Status: Na smrt izboden u zatvoru države Massachusetts

Bostonski davitelj vodi se kao najpoznatiji serijski ubica nakon Džeka Trboseka. U filmu Ričarda Flejšera, preminuli Toni Kertis izvrsno portretira Alberta DeSalvoa, iako ponovo na temelju izmenjenih činjenica.

U filmu, detektivi doživljavaju frustraciju za frustracijom u lovu na neuhvatljivog ubicu, dok im DeSalvo sam ne prizna sve zločine, vidno izgubljen među svojim podvojenim ličnostima.

U stvarnosti Albertu DeSalvu nije nikad dijagnostikovan poremećaj podvojenih ličnosti, a iako je priznao da je on zaista bostonski davitelj, nikad mu nije suđeno po toj optužnici.

Uprkos priznanju, policija nije mogla da sakupi dovoljno dokaza koji bi ga vezali za slučaj ubistva trinaest žena, a čak ni jedina preživela žrtva nije izdvojila DeSalvoa na policijskom prepoznavanju. Ipak, osuđen je na doživotni zatvor zbog počinjenih silovanja i pljačke, gde je izboden na smrt u zatvorskoj bolnici. Počinilac DeSalvovog ubistva nikad nije otkriven.