Norvežanin srušio mit o genocidu
Dokumentarni film o Srebrenici režisera Ola Fluma, prikazan u aprilu na norveškoj televiziji u dva dela - "Grad koji se može žrtvovati" i "Tragovi iz Sarajeva" uzdrmao je javnost i doveo u pitanje preovlađujući vojni, politički, humanitarni i pravosudni tretman tog zločina. Koristeći muslimanske izvore, preživele Bošnjake i ratne komandante jedinica Armije BiH stacioniranih u Srebrenici, autor nudi potpuno drugačiji pogled na srebreničku tragediju, rušeći pre svega tvrdnju o nenaoružanoj vojsci Alije Izetbegovića, kao broj od 8.000 ubijenih Bošnjaka.
Razobličavanje medijskih laži o srebreničkoj tragediji donelo je Flumu mnogo nevolja.
Napali su ga sa raznih strana u kampanji koju predvodi Age Bohgrevnik iz norveškog Helsinškog odbora. Napad je stigao i sa adrese Saveta radiodifuzne agencije Norveške.
Na Fluma je nasrnulo i nacionalno novinarsko udruženje tvrdeći da je u svom filmu prekoračio standarde slobode govora i štampe u Norveškoj.
Ipak, najveću hajku vodi bošnjačka zajednica u Norveškoj koja broji oko 15.000 ljudi. Najavljuju tužbu protiv autora filma i lobiraju za to da norveški parlament donese posebnu rezoluciju o Srebrenici.
- U filmu prikazujemo kako general Ratko Mladić ulazi u potpuno napuštenu Srebrenicu iz koje je prethodno izbeglo oko 15.000 muslimanskih muškaraca koji su preko srpske teritorije stigli do položaja pod kontrolom Armije BiH.
To je ličilo na ekstremno haotičnu situaciju, a nikako na planirano etničko čišćenje - konstatovao je Flum koji je sa engleskim kolegom, režiserom Dejvidom Hebditom, dugogodišnjim saradnikom BBC, radio na ovom dokumentarcu punih deset godina. Flum otkriva i da je postojala nagodba o Srebrenici.
- U filmu Bošnjaci pričaju da su bili izdani od svojih nadređenih. Iz njihovih svedočanstava se nedvosmisleno vidi da su njihovi lideri žrtvovali Srebrenicu za oblast oko Sarajeva - kaže Flum.
On se osvrnuo i na medijske izmišljotine o srpskim logorima za istrebljenje muslimana za koje kaže da su ih isfabrikovale pi-ar firme Ruder Fin i Bernar Kušner. Kasnije se ispostavilo da se radilo o sabirnim centrima za razmenu zarobljenika, što je potvrdio i Alija Izetbegović.
Film konačno i na RTS
Udruženje za istinu o Srebrenici, sastavljeno od članova iz Norveške, Švedske, Danske, Kanade i SAD, tvrdi da je predlagalo RTS-u da otkupi i prikaže Flumov film gledaocima u Srbiji, ali da u tome nisu imali uspeha.
Sarađivali i novinari Bošnjaci
Dr Zorica Mitić, koja se već godinama u Norveškoj bori za istinu o Srbima, nalazi se u grupi saradnika reditelja Ole Fluma.
Ona kaže da režisera niko ne može da optuži za pristrasnost, pored ostalog i zato što su mu saradnici bili i dvojica novinara Bošnjaka - Esad Hećimović i Mirsad Fazić. |