Sudbina domaće kinematografije (4): Sigurna kuća za filmove

Najveći gubitnik u tranziciji kod nas je srpska kinematografija. Proizvodnja je ugrožena, a još veći problem je da ono što proizvedete nemate gde da prikažete, objašnjava Radoslav Zelenović, direktor Jugoslovenske kinoteke, koja ima najkvalitetniju filmsku kolekciju na svetu jer u svojim depoima čuva 95.000 filmskih kopija iz 134 nacionalne svetske kinematografije.

Radoslav Zelenović: Ako nastavimo ovako, od kinematografije će ostati samo kinoteka

 

- Ne znajući kakva nas budućnost čeka, godinama sam se zalagao da se promeni status bioskopa kod nas, da se napravi neka vrsta sigurne kuće za filmove. Pa, ako imate gradski bioskop, gradsku biblioteku i muzej, tako i gradski bioskop. I onda od Subotice do Vranja imate četrdesetak gradskih bioskopa i potpuno ste sigurni da kada proizvedete ili uvezete film, on stiže do onoga kome je namenjen. Tako bi postojao i bioskop u kome bi se prikazivali samo srpski filmovi. Tek tada će srpski film imati ravnopravan tretman sa drugim svetskim kinematografijama, odnosno s velikim brojem filmova koji se uvoze.
 

- Za poslednje dve decenije, od "Virdžine" Srđana Karanovića do demokratije, srpska kinematografija prošla je kroz najgori, ali paradoksalno po nagradama najplodonosniji period. Samo filmski poslenici znaju kako su za to vreme snimili oko 70 filmova i dobili oko 50 nagrada, uključujući i Zlatnu palmu. Kako su bez istorijske distance napravili "Vukovar, jedna priča", "Dezerter" i uspeli da sa njima odu u svet. Nama su fudbalere vratili sa prvenstva u Švedskoj, a znam pouzdano da reditelji Goran Paskaljević, Emir Kusturica, a ni Goran Marković nisu mogli da stignu na sve festivale na koji su ih zvali.

- Iz tih 90-ih kinematografija je izašla čistog obraza, bez koketiranja s vlašću, čak su i ministri smenjivani zbog nekih filmova. Međutim, kad smo iz te teške situacije ušli u demokratske promene, sve nam se srušilo. Mislim da je to za ozbiljnu psihološku, socološku analizu, jer je 90-ih film "Lepa sela, lepo gore" bio "glavna stvar na crnom tržištu, tražili su ga i u Zagrebu, i u Ljubljani, i u Skoplju. Osim "Titanika", ništa u Srbiji nije moglo da se uporedi sa domaćim filmom, koji je gledalo od 300.000 do 500.000 posetilaca.
 

- U vreme kada ste imali Beograd film imali ste organizovan način prikazivanja filma. Znalo se šta se prikazuje u Kozari, šta u Partizanu, šta u 20. oktobru. Danas, idete u bioskop u okviru šoping mola, uglavnom da se odmorite jer ste se umorili od kupovine ili tražite crtani film na programu kako biste ostavili decu da gledaju film, a da vi možete da idete u šoping. Ako se budemo ovako ponašali prema kinematografiji, od nje će nam ostati samo kinoteka.