"Sviram na Saboru, ali se ne takmičim"
Ime Dejana Petrovića (38) našlo se na spisku takmičara za titulu šampiona Guče. Međutim, ovaj majstor trube ističe da Sabor podržava i uvek će ga podržavati, ali je sa takmičenjima završio.
- U Srbiji je uvek bilo - truba jednako Guča i Guča jednako truba. Jasna asocijacija i tu nema dileme. Ja sam prestao da se takmičim 2010. godine, ali sam uvek imao koncert u okviru Sabora. Ovih dana se svašta pisalo po medijima vezano za tu temu, jer se koncept festivala malo menja, uvodi se novo takmičenje, pa je bilo dosta spekulacija. Kao što rekoh, ja se više ne takmičim, ali ću sa bendom nastupati u okviru festivala i uvek sam tu da podržim Sabor - kaže Dejan Petrović.
Da li je i koliko dobro da se među trubačima pojavljuju i žene?
- Nisu baš zastupljene žene trubači, mada mislim da se i to menja. Ovde pre svega mislim na žene koje sviraju trubu i imaju svoj orkestar. Sećam se kada se u Guči pojavio orkestar Danijela koji je predvodila devojčica Danijela Veselinović. Svi su bili iznenađeni, ali i oduševljeni. Ljudi jednostavno nisu navikli na to, a nema nekog posebnog razloga zašto se žene ne bi bavile time. Bitna je ljubav prema instrumentu, muzici i koliko to dobro radiš, a da li trubu svira muško ili žensko to nema nikakve veze.
Jedino kvalitet traje
Sve češće, muzičari su učesnici rijaliti programa, brojna su muzička takmičenja, a pobednici se brzo zaboravljaju. Kako to komentarišete?
- I to je u vezi sa "izborom" koji sam pomenuo. Dosta ljudi se odlučuje za učešće u rijalitijima zbog instant zarade i popularnosti, ali ja ih ne osuđujem. Na nama, kao gledaocima, je da li ćemo pridavati tome pažnju ili ne. Što se tiče muzičkih takmičenja, siguran sam da kvalitet kad tad izađe na videlo. Danas se brzo živi, svaki dan dobijamo milion nekih informacija, sve brzo dođe i prođe, jedino kvalitet traje - smatra Petrović.
Šta vam je najveći izazov u poslu?
- Uvek napraviti korak dalje! Težim da uvek napredujem u poslu, idem u neka "neistražena" polja, odnosno isprobavam nešto novo i neobično, a da u isto vreme ostanem dosledan sebi, svojoj tradiciji i poreklu. Sezona nastupa je već krenula, pa smo svaki vikend u nekom drugom gradu. Nedavno smo snimili singl pod imenom "Anđeo sreće", pa je sada u planu i spot za ovu pesmu. To su neki planovi za leto, a onda ćemo videti, verovatno će biti i neki veći koncert u Beogradu na jesen.
Da li trubački orkestri mogu da žive od svog posla i ima li slavlja bez trube?
- Pa, siguran sam da ima slavlja i bez trube, ali ako uzmemo u obzir koliko ima trubačkih orkestara u našoj zemlji, onda bi se reklo da od tog posla može da se živi u Srbiji. Tačnije, može da se živi od bilo kog posla koji se radi sa ljubavlju i kom se istinski posvetimo. U suprotnom, sve ostalo je više životarenje ili preživljavanje nego život.
Zahvalni publici
Gde najčešće nastupate i koji su vam najdraži nastupi?
- Nema pravila, najčešće su to koncerti u različitim gradovima po Srbiji, a nastupamo i na festivalima. A, najdraži nastupi... Uh, to stvarno ne bih mogao da vam kažem. Toliko je dobrih svirki, dobrih ljudi koji nas dočekaju i isprate da ne bih imao srca da neke navedem, a neke izostavim. To je razmena velike količine pozitivne energije između ljudi koji dođu da nas slušaju i nas, da se na kraju ne zna ko je kome zahvalniji, mi publici, ili publika nama. Za takve osećaje se živi i svira!
Kakva je sudbina muzičara u Srbiji?
- Ja smatram da uvek imamo izbor. Svi mi znamo da nije sjajno vreme nigde, pa ni u Srbiji. Ali, tu smo gde smo i moramo se truditi da iz svake profesije izvučemo maksimum i damo sve od sebe da napredujemo koliko god možemo. Često čujem kako moju muziku slušaju i oni koji ne vole trubu i drago mi je zbog toga. U neku ruku uvek sam se trudio da razbijem predrasude kod ljudi "ja volim ovo, ne volim ono i slično". Muzika je muzika, može biti dobra i manje dobra, može vam se svideti ili ne. A lepo je kad se nekom sviđa vaša muzika, pokreće ga ili tera na igru.
