Nisam Vesni otela Željka
Ljubavna veza pevačice Zlate Petrović (53) i Željka Rstića (45) bivšeg partnera Vesne Zmijanac, danima je glavna tema na estradi. Prepričava se kako je Zlata otela dečka koleginici (Vesna i Željko su četvorogodišnju romansu okončali još pre godinu i po dana) kako joj on poklanja stanove... Ali, njih dvoje ne mare za ove tračeve, ne smeta im ni to što je ona osam godina starija od njega, a inače pričljiva Zlata nije želela da kaže ni reč o Željku. Sve do sada.
- Neću da pričam o svom privatnom životu. Nikada mi nije bio cilj da zbog toga budem u medijima. I sve što kažem, neko izvrne i prevrne. Ja ne živim tako što pravim skandale i zbog njih dospevam u centar pažnje. Tužno je kad neko tuđe reči izvrće i lepe stvari stavlja u ružan kontekst. Nikad ni za koga nisam rekla ružnu reč, nikad nikoga nisam dirala, ne funkcionišem tako. Svi me jure, čačkaju, gledaju nešto da izvuku, ali džaba. O Željku mogu samo da kažem da je najbolji čovek na svetu. Najdivnije stvorenje na planeti! Obožavam ga. Družimo se, provodimo vreme zajedno i beskrajno mnogo mi prija. Nikad nisam srela i upoznala čoveka sličnijeg sebi. Nikad ni o kome ružnu reč nije rekao, zajedno se smejemo, komentarišemo stvari na isti način - kaže Zlata Petrović za "Vesti".
Nije stan čokolada
Kakvi su vaši i Željkovi planovi?
- Nema nikakvih planova. Niko ne zna gde će život da ga odnese i šta će sudbina da mu donese. Viđamo se, družimo se, pijuckamo zajedno, idemo na muziku. Neću od našeg odnosa da pravim cirkus. Kako bude. Čujem da mi je poklonio stan. Joj, pa nije stan čokolada pa da se tek tako poklanja - kaže Zlata kroz smeh.
Ko kod koga spava - vi kod njega ili on kod vas?
- Joj, pa to je smešno. Ko zna koliko puta sam prespavala kod mojih drugova, kao i oni kod mene. To što neko kod nekog prespava, ne znači ništa. Meni je muka od toga što su mi paparaci pod prozorom dremali i vrebali nas. Dobro, razumem, rade svoj posao, svako se bori za parče hleba. Uhvatili su nas kako zajedno ulazimo u auto, kako smo se poljubili. Pa šta, to ne mora ništa da znači!
Svakog u oči mogu da pogledam
- Čujem da se prave neke aluzije na moj odnos sa Vesnom Zmijanac i Zoricom Marković. Obe ih poznajem 30 godina i nikad ni u njihove, ni u bilo čije živote nisam ulazila. Kad prođem ulicom svakog u oči mogu da pogledam. Slobodna sam žena, mogu šta hoću, nikog ne diram. Nikad se nisam držala onog - sahrani nekog da bi ti živeo! Nikad se nisam trovala tuđom zlobom, pakošću, lošom energijom. Bog mi je u životu poslao mnogo toga lepog. Čak i kad nam sudbina šalje nešto ružno, i to ima razlog. Da nešto naučimo, da izvučemo pouku, da se prekalimo.
Kako vaša porodica komentariše vaš odnos?
- Meni je svetinja ono što moja deca kažu. Moj mlađi sin Jovan, tinejdžer koji ide u drugi razred srednje škole, kaže: "Mama, budi srećna. Šta ljude briga šta ti radiš? Nemoj da se obazireš na to šta se piše." Dete se slatko smeje, a ja sam oduševljena njegovom zrelošću. I Peja, njegov otac, moj bivši muž, kaže: "Šta se ti sekiraš zbog toga što pišu novine? Imaš moju podršku, ja sam ti najbolji prijatelj. Imaš pravo na svoj život!" Eto, takvi su svi moji - i sin Miki, snajka Milica, moja prija. Porodica mi je izuzetno važna, najvažnija. U ovim strašnim vremenima, kada su svi poludeli, najvažnije je sačuvati porodicu. Ja sam na svoju porodicu najponosnija na svetu. Čuvam je, negujem, pazim, topim se od ljubavi prema unučićima. Vasilisa ima devet godina, ide u drugi razred, ide na folklor i pre neki dan smo bili na njenom koncertu. Vasilije igra fudbal, na jesen će u školu.
