Legende ne sviraju u rupama
Prvi put u karijeri beogradska grupa Legnde nastupiće 7. maja u Hrvatskoj, i to u najprestižnijoj zagrebačkoj dvorani "Vatroslav Lisinski". Zoran Dašić Daša (60), frontmen benda, kaže da je spreman i na uspeh i na fijasko.
- Biće to svojevrstan test na koji smo rado pristali. Sa Ganetom Pecikozom, koji je sve u vezi s koncertom preuzeo na sebe, hrabro ulazimo u rizik. Davno sam rekao, da ako jednog dana budemo zapevali u Hrvatskoj, to mora da bude "Lisinski". Nikakve rupe i jazbine, po kojima muziciraju neki srpski pevači i muzičari, ne dolaze u obzir. Iz Hrvatske nam godinama stižu oprečne informacije. Sa jedne strane čujemo da su naše pesme popularne, a s druge strane kažu da publika u Hrvatskoj nema pojma ko su Legende. Spremni smo na sve. Ako "Lisinski" bude pun, ulazimo u Hrvatsku na velika vrata. Ako ne bude, pukli smo, ali to sigurno nećemo kriti, niti ćemo pričati bajke - iskren je Dašić.
Niko vas do sada nije zvao u Hrvatsku?
- Bila su dva-tri nedefinisana predloga, ali ništa konkretno. Čovek nas, kao, pozove, a onda se više nikad ne javi. To se i ne računa. Davno smo osvojili Skoplje, Ljubljanu, Podgoricu, Sarajevo, eto, samo je Zagreb ostao. Znam da mnogi srpski pevači odlaze u Hrvatsku, pevaju po klubovima, kafanama ili kojekakvim sumnjivim mestima. Zbog kojekakvih, gledaju nas kao divljake. Svašta bih mogao da kažem, ali neću da se ružno izražavam i da bilo koga pljujem. Zato mi je drago što će publika u Zagrebu konačno imati priliku da uživo čuje nešto dobro i kvalitetno. Bez lažne skromnosti, smatram da su Legende takve. Dobro, čuli su Bajagu, Joksimovića, znaju šta mi imamo.
Nema perspektive
Kakva je, po vašem mišljenju, perspektivu srpske narodne muzike?
- Nikako. Nema perspektive. Narodna muzika je potpuno ugušena. Gura se tuđa muzika, pod parolom da su to zabavnjaci. Svaka čast svakome, ali ja hoću da pre svega slušam ono što je naše! Ne znam, možda su Legende suviše arhaična varijanta, vezana za ove prostore. Ali, ipak opstajemo i odlično prolazimo svuda gde smo do sada svirali, pa s punim pravom možemo da kažemo da publika hoće muziku kakvu mi sviramo. Mi smo strano telo u srpskoj kulturi. Redovno imamo fantastične koncerte, ali to niko ni da zabeleži. Ne uklapamo se u opšti haos, ne pravimo skandale, jer tako ne umemo - kaže Daša.
Smeta li vam što su u Srbiji izvođači iz Hrvatske mnogo zastupljeniji nego naši u Hrvatskoj?
- Naravno da mi smeta. Ali, ne zato što imam nešto protiv hrvatskih kolega, već zato što je to odraz naše kulturne politike koja kao da uništava sve što je srpsko, a forsira sve što je tuđe. Pevači iz Hrvatske se vrte non-stop po našim radio stanicama. Nisam ni za kakve zabrane, ali u Srbiji prolaze neki hrvatski pevači koji ne mogu da prođu ni u Hrvatskoj! Pravo je čudo kolika u Srbiji vlada žeđ za njihovom muzikom. Za razliku od nas, Hrvati svoju muziku čuvaju i neguju.
Mnogi hrvatski pevači se forsiraju pod parolom - publika to hoće...?
- Parola - to se traži je pokriće za sve i svašta. I u politici, i u svim drugim oblastima. Ta rečenica će nas ubiti! Ubija nas decenijama, bez milosti i srama. Ali, to je već politička tema. U bilo koji razgovor da krenemo, ne možemo da pobegnemo od politike. Ministarstvu kulture ne pada na pamet da uradi išta da bi zaštitilo srpsku kulturu. Treba negovati talente u svim oblastima, mora se prestati sa zapostavljanjem i gušenjem svega što je nacionalno, izvorno. Takva kulturna politika daje pogubne rezultate koje uveliko osećamo na svojoj koži.
