Kako se pevači bore sa lošim vestima: Pesmom protiv depresije
Poslednjih godina loše vesti nas prosto bombarduju sa svih strana. Dovoljno je uključiti televizor ili baciti pogled na štampu, pa da čovek stekne utisak da je svet na ivici katastrofe. Brutalna ubistva, samoubilački skokovi sa mostova, saobraćajne nesreće, politički obračuni začinjeni nemaštinom i krizom. Kako kažu psiholozi, važno je da ne dozvolimo sebi da postanemo žrtve loših vesti.
Po rečima stručnjaka, predoziranje lošim vestima je ozbiljan atak na zdrav razum, na čovekovo mentalno i telesno zdravlje. Loše vesti ne samo što kvare raspoloženje i podstiču depresivnost, već mogu da ubrzaju rad srca i poremete mnogo toga u organizmu. Nikad nije bilo teže odupreti im se, a svako se bori na svoj način. Pevači imaju samo jedan recept - pesmu.
- Meni je lek za sve maženje i uživanje sa mojom ženom i najmlađom ćerkom. Starije ćerke nisu u fazonu da se maze sa nama, pa zato njih ne spominjem. Ne samo da ima loših vesti koje se tiču onoga što nema direktne veze sa nama, već su tu i druge, izmišljene ružne vesti u kojima smo mi glavni junaci. Muka mi je više od tendencioznih ljudi koji takve stvari plasiraju, skrećući pažnju sa gorućih tema na izmišljene priče čiji je cilj da nekom zagorčaju život - kaže Aco Pejović.
Nije mi ni do čega
Goca Božinovska ne krije da često plače zbog tuđih muka, patnji, tuge i problema. Mada, u poslednje vreme od svojih muka ne stiže ni da čuje za tuđe.
- Celog života me prate loše vesti koje se tiču mojih najbližih. Nosim se sa njima kako znam i umem. Poslednjih nedelja život mi zagorčava tragedija bliske rođake koja je sa nama u kući. Teško je bolesna, morala je da prekine hemioterapiju, moja deca i ja smo stalno kod nje u bolnici. Nije mi do pesme, nije mi ni do čega - iskrena je Goca Božinovska.
Dok se jedni od loših vesti leče pesmom, drugi piju antidepresive ili posežu za čašicom alkohola. A, sve je više onih koji se trude da budu neinformisani i jedini spas i zaštitu od ružnog i neželjenog vide u izbegavanju televizije i kioska sa štampom u širokom luku.
- Rođena sam u vreme kada je u Srbiji već bilo jako loše stanje, kada je cirkus već počeo tako da sam sa lošim vestima rasla. Ko nije na vreme naučio da se sa tim bori i da balansira u velikom je problemu. Ja sam u svom domu ukinula čitanje novina, kada se nađem pored nekog kioska ne obraćam pažnju na zvučne naslove od kojih čoveka glava zaboli. Političke nizbrdice i slične vratolomije iz te oblasti me ne zanimaju, pogađaju me jedino ljudske tragedije - kaže Olja Karleuša, koja ni televiziju ne gleda.
Malo ko želi da prizna da pije antidepresive i da je u problemu.
- Vreme je depresivno ali mi, obični smrtnici, ne možemo ništa da promenimo. Bezbroj puta sam otplakala tuđu muku, pokušala sam da pomognem svakome kome sam mogla. Osetljiva sam, pogađa me svačija nesreća i tuga. Ne mogu da ne pratim šta se dešava, ne mogu da ne gledam televiziju i da ne čitam novine. Znatiželjna sam, sve živo me zanima, ne mogu da se zatvorim u neki svoj svet pa da ništa ne znam. Ko zna koliko puta sam se pitala zašto je neko skočio s mosta, zašto je neko digao ruku na sebe. Ponosna sam na sebe što nisam depresivna, što nisam potonula ni u jednom smislu, a što sa svakim saosećam. Valjda je za to zaslužna moja vedra priroda - kaže Vera Matović.
