"Orlići" rasplakali estradu

Kao i cela Srbija, i pevači su bez daha pratili finalnu utakmicu između mlade fudbalske reprezentacije Srbije i Brazila. Iako su navikli da spavaju do podne, ovog puta zbog "orlića" većina njih je bila na nogama već u sedam ujutru, kako bi bili uz male ekrane. Utakmicu su gledali kako se ko gde zatekao. Tako je Vera Matović utakmicu gledala u Vrnjačkoj Banji, gde se našla vraćajući se sa letovanja u Grčkoj.

Z. K. Munja

Sport je svetla tačka: Vera Matović

- Joj, ne pitajte me ništa, luda sam za tim momcima. Od pola pet ujutru sam nestrpljivo čekala da utakmica počne u sedam. Još pre nego što je počela, rekla sam mom Raci: "Ma oni su pobednici, iako ne pobede!" Jer, dogurati do finala je fantastičan uspeh. U 23. minutu utakmice, želudac mi se pocepao od sekiracije, više nisam mogla da gledam. Istrčala sam napolje, ali na ulicama nije bilo žive duše. Kad sam čula da smo pobedili, zaplakala sam od sreće. Nemam reči. Ta želja za pobedom, ta snaga, srčanost mladih momaka, ostavljaju bez daha i bez teksta. Svet mora da vidi kakvi smo mi ljudi. Sport je naša svetla tačka i ne mogu da razumem one koji kažu da ga ne prate - kaže Vera Matović.

Kompozitor Slavko Stefanović Slavkoni veliki je ljubitelj fudbala. Njegov 22-godišnji sin Spasoje, koji je bio golman fudbalske reprezentacije Srbije (koju čine igrači do 19 godina), sada igra fudbal u Americi, na Floridi, za koledž na kojem je dobio stipendiju i fantastične uslove.

- I on je imao finale lige, koja je nešto poput naše druge lige, pa sam bio pod velikim stresom. Moja supruga je plakala. Utakmica sa Brazilom je bila fantastična. Momci su izgarali, videla se jaka želja i motivacija, veliko drugarstvo i požrtvovanost u ekipi. Jasno je da je trener Paunović znao kako da ih postavi, organizuje i motiviše. Momci su neuporedivo bolji od starijih kolega. Kad se fudbaleri najedu para, neće da ginu za igru. Presrećan sam, mada mi je na neki način žao što moj sin nije ostao u Srbiji. Ali, otišao je jer je izgubio strpljenje, veru u fudbal i ljude - kaže Slavkoni, ponosan što je njegov sin kapiten ekipe u kojoj igra, što znači da se u Americi ne gleda "ni po babu, ni po stričevima", da je psihički stabilan i autoritativan.

Slavkoni kaže da će ove mlade fudbalere, koji su Srbiji doneli titulu svetskog prvaka, pokupiti agenti i pitanje je da li će se ista ekipa ponovo okupiti.

Stanojka Bodiroža Ćana je utakmicu gledala u Grčkoj, gde letuje sa sinom i suprugom.
- Svi su gledali utakmicu, i Grci i Srbi. Bila sam oduševljena kako su Grci navijali za nas i sa nama slavili pobedu - kaže Ćana.