"Oteo me Turčin u Istanbulu"
Godinama je Beba Tošić pevala u ansamblu "Đerdan", a onda se odlučila za karijeru vokalnog soliste i snimila pesmu "Opet sama" koja je bila prva na rang-listama cele bivše Jugoslavije. Iako je rođena u selu Kalno kod Crne Trave, odrasla je u beogradskom naselju Borča, gde je došla kao četvorogodišnja devojčica. Kao devojka je mamila uzdahe mnogih tada poznatih i nepoznatih muškaraca u zemlji, ali i van nje, pa je čak doživela u Istanbulu da je vlasnik jednog hotela oteo! Kaže da joj je za sve nedaće najbolji lek bio mikrofon.
Silom učiteljica
- Kao devojčica nosila sam trapez haljine od satena. Sećam se bilo je to uoči Nove godine i sama sam sašila mini ljubičastu haljinu i držala cele noći gvozdene viklere na glavi spremajući se da me brat vodi na doček. Džaba sam se spremala jer mi je sutradan rekao da ne idem. Plakala sam ceo dan, a bio mi je rođendan. Bio je zaštitnik jer je stariji dve godine i niko nije smeo da mi se udvara. Jednom je jedan dečko, koji je bio slikar, doneo ogroman ćup, oslikan mojim portretima, a u njemu je bio jorgovan. Ćup je stajao na kapiji dok ga moj brat nije razbio.
- Kad sam bila učenica trećeg razreda osnovne škole, profesorka Radmila Trifunović, koja je kasnije bila i urednik Radio Beograda, primetila je da lepo pevam. Uzela me je da budem solista hora, tako da sam u Osnovnoj školi "Stevan Sremac" išla na takmičenja. Želela sam da budem pevačica, ali ozbiljne muzike. Međutim, majka, koja sada ima 85 godina upisala me je u učiteljsku školu zato što joj je sestra od tetke učiteljica, pa je to njoj bilo divno.
Jadi u tri ujutro- Imala sam mnogo prijatelja među kolegama. Pevač Dušan Kostić mi je bio i brat i sestra, i prijatelj, majka, otac, sve! Mogla sam i u tri ujutro da mu se izjadam i poverim svoje ljubavne probleme. Otišao je sa ovog sveta kad sam bila na turneji po Australiji i strašno mi nedostaje.
|
- Međutim, mene to nije zanimalo i htela sam da se upišem u muzičku školu. Onda je bilo sramota ne položiti prijemni ispit i upisala sam se u tu u učiteljsku. Ali sam vanredno upisala muzičku školu. Onda me je jednog dana otac ispisao iz nje jer nije hteo da mu ćerka bude pevačica, nego učiteljica. Umro je, a ja mu to nisam oprostila.
Isus superstar
- Iz inata sam onda otišla u KUD Lola i pevala u horu, a onda i na audiciju u Savremeno pozorište jer su tražili horiste. Sama sam spremala "Malu Florami" na harmonici jer u učenici učiteljske škole morali da sviraju jedan instrument. Pošto nismo bili bogati da kupimo klavir, drugi obavezni instrument je bio harmonika. Celo leto sam spremala "Malu Florami" da bi došla na audiciju gde je u komisiji bio Tripo Simonuti. Tresla sam se kao prut, ali sam ušla u uži izbor.
Mikrofon kao lekČak i kad sam teško bolesna, kad vidim mikrofon, meni bude lakše. Jednu Novu godinu sam pevala u Zrenjaninu, ali sledeće veče ostanem bez glasa. Nisam mogla ni da šapućem. Moja majka je pokušala da otkaže koncert, ali karte su bile prodate i morala sam da dođem. Čim sam uzela mikrofon u ruke, glas je počeo da izlazi. Nije mi injekcija pomogla, ali mi je zato pomogao mikrofon. To je sreća. |
- U međuvremenu su me pozvali u grupu Saše Radojičića jer se se spremala rok opera "Isus Hrist superstar" u Ateljeu 212. Predstava je dobro prošla, ali je iz nekog razloga bila kasnije skinuta sa repertoara. Lepo je to bilo druženje, posebno na probama, koje su se odvijale noću. Posle predstave ne idemo kući, već na probu, koja je trajala do tri-četiri ujutro. Svi smo bili mladi, puni elana. Iz "Isusa" je izašlo dosta rok pevača, a ja sam jedini narodnjak iz te ekipe. Recimo, Bora Čorba je tada došao da studira mašinstvo u Beograd. Tu su bili i Srđan Marjanović, Zlatko Pejaković, Prele, glumac Dragan Nikolić.
- Ubrzo je stigao i poziv Mire Vasiljević, vođe ansambla Đerdan. Nije me privlačila narodna muzika, pa sam Miri rekla da ne znam to da pevam. Odmah mi je rekla da sam primljena i da ne brinem i stvarno je tako bilo. Đerdan je jedna dobra odskočna daska jer smo proputovale celu bivšu Jugoslaviju, Evropu, a naučila sam da pevam narodnu pesmu. Verna sam Đerdanu 35 godina i to je kao neki naš drugi dom. Prva kafanska tezga bila mi je u Miloševom konaku. Bilo je to divno vreme. Pevala sam tu neko vreme, dok jedno veče nije došla Mira i rekla mi da se lepo vratim u Đerdan. I tako je i bilo.
Haljina za nevestu
- Prvi put sam otišla u Istanbul na poziv našeg konzulata. To su bili dani srpske kulture u prestonici turske, u predivnom starom hotelu Pera palas. Bio je folklor i ja. Sve je to pratila i naša kuhinja, nošnje, uopšte naša kultura. Bilo je božanstveno. Drugi put me konzulat pozvao da dođem sa jednim kolegom koji će svirati. Bio je Dan Republike, 29. novembar, najveći praznik Jugoslavije.
- Otišla sam i sve je bilo lepo dok jedne večeri nije došla policija i uhapsila me. Bila sam u šoku. Moj kolega Branko Marković je plakao. Policija me odvela u stanicu. Nisam znala o čemu se radi. Bilo je grozno, ne znam jezik, ne znam šta se dešava. Posle izvesnog vremena generalni konzul bivše Jugoslavije Adem Demaći došao je sa svojom suprugom u policijsku stanicu. I on je plakao. Pitala sam ga o čemu se radi. Rekao je da ima šest ćerki i da će me spasti i da samo ćutim. Nekako je ubedio policajce da budem u hotelu, s tim da ne smem da izađem iz njega.
Alergija zbog Tita- Puno puta sam pevala Titu, iako mi je prvi susret sa Titom izazvao alergiju. Zamišljala sam ga kao grdosiju od čoveka. Vaspitavani smo da je on veliki, ogroman. Bili smo jednom na brodu Galeb, a bila je i Lola Novaković. Od treme i straha sam dobila crvene pečate. I znam da mi je Lola rekla da je to alergija i namazala me puderom pred nastup. Kad sam ušla u salu i ugledala maršala, koji je bio bio nizak i debeljuškast, a dve pudlice su sedele sa strane, zabezeknula sam se. Nekako sam izdržala, a tad su prišli ljudi iz protokola i odredili da sednem pored njega. E tada sam se oduzela. Mira je bila sa jedne, a ja sa druge strane. Sedela sam kao kip, nisam smela da pogledam prema njemu. U jednom trenutku je pudlica sela između nas, a on se našalio da od njihove dlake ima ištrikan prsluk. E, tu sam se malo raskravila. |
- I dan-danas kad se setim toga, naježim se. Moj sin Marko je tada imao tri godine i svakakve slike su mi prolazile kroz glavu. Doneli su mi ovi naši iz konzulata neke marame da se uvijem i lakše izađem. Rekli su mi da se u pola pet ujutro liftboj menja i neće nikog biti pet minuta i da to iskoristim i pobegnem, a ispred hotela će biti autombil iz naše ambasade i voziće me na aerodrom. Tako sam i postupila. Odvezli su me na aerodrom u onaj deo gde idu diplomate. Tamo sam sat vremena čekala da poleti avion. I onda mi je saopšteno šta se desilo.
- Gospodin čiji je hotel Pera Palas platio je policiji da me uhapsi jer se on dogovorio sa svoje četiri žene da me stavi u svoj harem. Valjda sam zato od najmlađe žene tog Turčina dobila na poklon haljinu koja je tada koštala 1.000 dolara. Petnaest minuta po dolasku na aerodrom videla sam vlasnika hotela sa 15 ljudi u odelima kako me traže. Branko Marković je ostao u hotelu, pokupio moje stvari i doneo mi u Beograd. Posle toga nikad nisam otišla u Tursku.
Beg iz Čikaga
- Sama sam birala odeću za nastupe. Imali smo jednog Miću Krpu, koji je donosio iz Pariza lepe stvari. Imao je divnu i unikatnu garderobu. Nije moglo da se desi da se pojavi više njih u istom. Mada smo se jednom srele Suzana Mančić i ja u istoj haljini. Samo smo se nasmejale. Mnogi su me nagovarali da se udam i to bogato, ali nisam. Kad sam bila prvi put u Čikagu, u mene se zaljubio jedan bogat momak.
- Bila sam mlada i mislila da se ceo svet okreće oko mene. Ali nije se samo on zaljubio, već i vlasnik restorana. Nastao je haos. Muž Branke Šćepanović, po čijoj sam preporuci i došla u Ameriku, seo je avion da me vrati kući jer više nisam htela da ostanem. Došao je i naš konzul, neki Jovanović, i rekao mi da se udam za tog Džonija i da će posle godinu dana da nas razvedu, a ja ću sigurno dobiti milion dolara. Nisam htela da ostavim svog dečka Žarka u Beoograda.
- Nikada se nisam udavala, iako sam imala mnogo bračnih ponuda. Zbog svoje lepote bila sam i ucenjivana, pa čak i na crnim listama nekih od tadašnjih muzičkih urednika. Imam vanbračnog sina Marka, koji ima 29 godina. Večito sam samohrana majka. Imala sam jednu vanbračnu vezu i ne bih da je pominjem jer mi je zagorčala život. Imala sam mnogo udvarača i umela da izađem na kraj sa njima.
- Imala sam i problema i sa nekim urednicima na televiziji. Bilo je tu i pretnji ucenjivanja. Ako ne odem sa nekim da popijem kafu, skinu me iz emsije. Novinar Dušan Jovanović mi je jednom tražio intervju, ali odbila sam. Kasnije je ucenio Raku Đokića da me izbaci iz ekipe Ere Ojdanića na turnejama.
- Sa kolegama sam u dobrim odnosima. Imala sam ja neke svoje ljubavi među kolegama. Blizina, putujemo stalno, tu smo zajedno, šta da radimo. Bilo je ljubavi. Neke su čak i opisane, neke ne smeju da se pominju. To je normalno.
