Miroslav Ilić: Bez trubača nema fešte

Legenda narodne muzike Miroslav Ilić će na koncertima u Sava centru, u prvoj polivini decembra, proslaviti 62. rođendan i obeležiti četiri decenije karijere. Mada je bilo predviđeno da pred beogradskom publikom nastupi dve večeri zaredom, zbog velikog interesovanja, zakazao je i treći koncert u ovoj dvorani.

Zna šta je potrebno za dobar provod: Miroslav Ilić

 

Slavni pevač, koji je davne 1972. godine sa kompozitorom Obrenom Pjevovićem iz rodnih Mrčajevaca došao u Beograd kako bi ponudili izdavačima pesmu "Voleo sam devojku iz grada", koja je opredelila njegov životni put, ističe da je ponosan što je ostvario san i ostao dosledan dobroj narodnoj muzici, ali i da sa nestrpljenjem čeka novi susret sa publikom u Sava centru.

- Predstojeći koncerti se neće razlikovati od mojih ranijih nastupa u Sava centru, jedina razlika je u tome što sada slavim četri decenije rada - rekao je za "Večernje novosti" Miroslav Ilić. - Nema nikakvih specijalnih priprema za koncerte, radim sa dobro uhodanom ekipom i sa nestrpljenjem čekam 10. decembar. Potrudio sam se ovoga puta da imam ekskluzivnije goste i jedino ću otkriti da će sve tri večeri nastupiti orkestar Dejana Petrovića, jer bez trubača nema fešte. Publici jedino mogu da poručim, ono što sam već rekao kroz reklamni spot: "Ako vam se igra - igrajte, ako vam se peva - pevajte".

Hoćete li biti četvrtog koncerta?

- Druženje sa beogradskom publikom u Sava centru ustanovljeno je odavno kao rođendanska žurka. U principu sam protiv repriziranja koncerata, jer je rođendan jedan dan. Pristao sam na drugi koncert zbog jubileja, zakazali smo i treći, ali ne verujem da ću imati još jedan nastup.

Šta prvo pomislite kada kažete 40 godina karijere?

- Prva pomisao je da sam ostvario dugogodišnji san. Oni koji pažljivije prate moj rad, znaju da sam još pre 20-30 godina rekao da mi je želja da dočekam penziju kao pevač, a ne kao bivši narodnjak koji se bavi drugim stvarima. Činjenica da sam i posle 40 godina prisutan na balkanskoj estradnoj sceni i da i dalje privlačim pažnju svojim radom, ispunjava me velikim zadovoljstvom. Srećan sam, jer sigurno imam četiri-pet pesama koje će me nadživeti.
 

Kada vam je bilo najlakše, a kada najteže?

- Da se razumemo, uopšte nije bilo lako opstati na muzičkoj sceni, naročito ako ste tvrdoglavi i principijelni, nekad i na svoju štetu. Mislim da me je najbolje opisao moj kum Dobrivoje Topalović, kada smo zajedno gostovali u jednoj emisiji. Rekao je: "Idemo nas desetoro putem i dođemo do raskrsnice. Svi će reći da skrenemo desno, samo će Miroslav hteti da idemo levo. Posle mnogo godina smo ćemo shvatiti da je bio u pravu". Nisam mogao da budem siguran gde će me ta moja tvrdoglavost odvesti, ali sam znao da neću izneveriti svoje principe. Trebalo mi je sedam-osam godina da shvatim kako funkcioniše estrada i u šta sam se to upustio. Za jednog patrijarhalno vaspitanog provincijalca džungla u koju sam dospeo je bila veliko iznenađenje.

Da li ste pravili kompromise?

- Kompromisi su neizbežni, bez obzira na to koliko ste istrajni u stavovima. Svojevremeno sam pevao po halama, dvoranama i na stadionima, ali devedesetih smo se sve više prebacivali u diskoteke, folkoteke i neke druge prostore, gde smo nastupali sa manjim bendom ili samo sa jednim muzičarem na sceni. To je za mene bio šok i trebalo mi je vremena da se naviknem. Bio je to najveći kompromis koji sam napravio u poslednjih 20 godina.

Mada je danas mnogim javnim ličnostima imperativ da budu popularni po svaku cenu, vi ste često isticali da ste bežali od slave. Zašto?

- Popularnost je opasna igračka i predstavlja veliki atak na čovekovo psihofizičko stanje. To sam spoznao početkom osamdesetih godina kada sam postao balkanska zvezda. Imperativ mi je bio da se držim zemlje i da sačuvam sebe kao čoveka, a mnogo su mi u tome pomogli istinski prijatelji. Govorili su mi: "Miroslave, ne igraj se, ne može ovako, to ti ne valja". Sklonište od takvih stvari uvek sam nalazio u Mrčajevcima.

Vaša veza sa zavičajem je ostala neraskidiva, a rodnim Mrčajevicma, Moravi i Šumadiji odužili ste se pesmama, od kojih su neke već evergrin hitovi?

- Takve pesme je uglavnom komponovao pokojni čika Obren Pjevović koji je bio neprevaziđen u tome. Ponovo su u modi pesme koje pripadaju folk klasici. To je dobro, ali bi bio pun pogodak da se ohrabre mladi autori da pišu pesme koje će biti takvog karaktera. Ako se to dogodi, onda je folk pobedio! Džaba je što mladi pevači u emisijama pevaju hitove Šabana Šaulića, Tozovca, Tome Zdrvakovića, Marinka Rokvića i moje pesme, a snimaju trange-frange albume.

Kako ohrabriti mlade autore?

- Kada smo počeli da se bavimo estradnim zanatom, računali smo na to da će biti i uspona i padova, ali da moramo da budemo strpljivi i spremni na dugogodišnje dokazivanje i da će vreme truda i kvalitetnog rada doći kad-tad. Danas svi preko noći žele lepo da žive, da imaju dobre stanove i automobile.