"U Čikagu su me molili da siđem sa bine"
Ovih dana u Beogradu je završeno snimanje spota za pesmu "Reci, brate" koju su nedavno objavili Saša Matić (34) i Stefan Cvijović, poznatiji kao Cvija. Kadrovi su urađeni u studiju i na nekoliko lokacija po gradu, a emitovanje se očekuje sredinom decembra.
- Cvija je super momak, talentovan i inovativan, veoma popularan kod mladih. Pošto smo nas dvojica dobri drugari, došli smo na ideju da narodnjak i reper udruže snage i glasove, te je tako nastala naša duetska numera. Meni je zanimljiva, ima moderan zvuk, a čini mi se da pesma, čiji je Cvija kompletan autor, polako ulazi u narod i osvaja simpatije - kaže Saša, koji je dobio vizu za Ameriku, gde će otputovati narednog meseca.
Dijaspora ne voli folirante- Tamo gde peva, recimo, Aca Lukas sigurno će biti puno, jer je provod zagarantovano dobar. Publika u Australiji i Americi ceni izvođače koji se ne foliraju. Takvi su uvek rado viđeni u Americi i Australiji bez obzira na to koliko su popularni u otadžbini, zastupljeni u medijima, imaju li nedavno objavljen album ili ne. Mislim da kod njih ni pevač kalibra Pavarotija ne bi prošao, ako bi se posle šezdesetak minuta izgubio sa bine - kaže Matić. |
- Biće to, ako sam dobro izbrojao, moj četvrti poslovni boravak u Americi. Od 14. decembra započinjem sa koncertima i prvo ću se družiti sa publikom u Portlandu, pa u San Hozeu i Hjustonu, potom u Feniksu, Dalasu, Sent Luisu i tako redom. Svaki petak, subota i nedelja biće mi radni, a preostala četiri dana u sedmici odmaraću, družiću se sa našim zemljacima i prijateljima koji žive i rade u Americi.
Godinu koja je na izmaku dočekali ste u Čikagu, a gde ćete pevati za predstojeću najluđu noć?
- Za novogodišnji doček biću u Atlanti i verujem da ćemo se svi dobro provesti. Daću sve od sebe. Na dočeku u Čikagu posle četiri sata pevanja u kontinuitetu, prijatelji su me jedva namolili da siđem sa scene, kako bi se publika najzad razišla kućama.
Da li su vaša supruga i ćerke tužne što nećete biti zajedno za doček?
- Ne jadikuju i ne prigovaraju, jer su navikle da uvek radim te noći. Pokušavam da nekako nadomestim sve to za Badnje veče i Božić, kada smo porodično kod kuće, a tako će biti i ovog 6. i 7. januara. Iako znaju da je sve plod mašte, deca se i dalje raduju Deda Mrazu, a bradatog dobroćudnog deku volim i ja. Ne samo zbog poklona, nego zapravo obožavam praznike, kićenje jelke i svečarsku atmosferu. Kao klinac sam s nestrpljenjem čekao da mama ukrasi naš dom, da se spreme jela za bogatu trpezu, pa se onda u vazduhu oseti čarobni miris praznika i veselja, svi smo opušteni i radosni.
Jugoslavija u malom- Doček 2011. godine bio mi je jedan od najlepših. Pevao sam na novobeogradskom splavu, gde se okupila Jugoslavija u malom. Orile su se dobroznane pesme sa prostora od Vardara pa do Triglava. Baš je bilo veselo, raspevano, razigrano. I onda kada se sve završilo, došao sam kući, naspavao se u svom krevetu, a posle nekoliko sati u mom zagrljaju su bile moje najdraže devojke. Kud ćeš bolje! |
Pevačima su posebno drage novogodišnje tezge, jer dobijaju mnogo veće honorare nego inače...?
- Meni je gostovanje za Novu godinu kao i svako drugo, ali ipak svečanije, veselije, pa i draže. Ali, ne zbog većeg honorara. Ne znam kako drugi prolaze, ali što se tiče pravih zvezda, za njih nema zime. Oni će dobiti koliko traže, jer se zna kako rade, koliko vrede, na koji način zabavljaju posetioce.
