"Ni tuge, ni veselja uz današnje pesme"

Šaban Šaulić (61) priznaje da nema ni vremena, ni volje da prati estradna zbivanja, ali ne može da ne vidi u kom smeru ide srpska muzika. Mnogo toga mu para uši i za većinu mladih pevača nikad nije čuo.

Uvek uz muža: Šaban sa suprugom Gordanom Šaulić

- Poslednjih 15-ak godina svi ti mladi pevači liče kao jaje jajetu. Prave se neke hibridne pesme, a tekstovi - sačuvaj bože. Što bezobraznije, besmislenije i prostačkije to bolje. Nema u njima emocija, lirike, poetike, a uz takve pesme čovek ne može da pusti suzu, da tuguje ili se veseli i razbije čašu u kafani. Može samo da se skače. Nemam ništa protiv mladih kolega taman posla, ali meni je strašno šta danas mladi pevači propagiraju kroz svoju muziku - iskren je Šaulić.

Zaista baš nikog ne razlikujete od ostalih?
- Možda nekog i znam, ali ne mogu da se setim. Posebno pevačice - toliko su slične da ne mogu da pogodim koja je koja. I pesme su im identične, nekakav čudan naboj, bubanj koji udara u mozak i razbija ga. Poludeo bih kada bih stalno slušao takvu muziku.

Zašto ne komponujete više pesama, pa da popravite stanje u muzici?
- Nikad nisam hteo sebe da propagiram kao kompozitora. Mnogi ljudi ne znaju da sam od 1975. godine napisao dobar deo pesama koje su postali hitovi u mojoj interpretaciji, pesme koje traju i danas. Pesme "Dođi da ostarimo zajedno", "Uvenuće narcis beli" sam ja komponovao, a svojatali su ih tekstopisci. Komponovao sam pesme i za kolege, mogao bih i više da pišem, ali ja pesme nikad nisam štancovao, za razliku od mnogih.

Nedavno ste pecali na jezeru Mičigen u Americi, a sada u Krčedinu...?

- Pecanje na Dunavu ništa ne može da zameni. Ne bih ja ni otišao u Ameriku da me ćerka Ilda i supruga Gordana nisu naterale. Davile su me kao zmija žabu dok nisam pristao. Ali, nisam se pokajao. Malo ko od pevača može da se pohvali da je u Americi prošao tako dobro kao ja. Naši zemljaci željni su dobre i kvalitetne muzike.

Lepše na Dunavu: Šaban na jezeru Mičigen

 

Koliko ste zaradili na ovom gostovanju?
- Nemam pojma. Moja supruga Gordana je sve to ugovarala i naplatila, moje je bilo samo da pevam. I pravo da vam kažem u to se uopšte ne mešam. Ali, sigurno je da smo dobro prošli, jer se Goca ne žali, a ona je zadužena za porodične finansije. Ja ne umem s novcem, niti sam se trudio da naučim. Uvek potrošim sve što imam u džepu. U mom društvu niko ne sme da se maši za novčanik, uživam da čašćavam u kafani, da pare dajem muzici. Znaju to odlično sve noćobdije, moji bivši i sadašnji drugari. Sreća, pa je Goca preuzela porodične finansije, jer da nije tako pitanje je da li bismo išta stekli i imali.