"Ni tuge, ni veselja uz današnje pesme"

- Poslednjih 15-ak godina svi ti mladi pevači liče kao jaje jajetu. Prave se neke hibridne pesme, a tekstovi - sačuvaj bože. Što bezobraznije, besmislenije i prostačkije to bolje. Nema u njima emocija, lirike, poetike, a uz takve pesme čovek ne može da pusti suzu, da tuguje ili se veseli i razbije čašu u kafani. Može samo da se skače. Nemam ništa protiv mladih kolega taman posla, ali meni je strašno šta danas mladi pevači propagiraju kroz svoju muziku - iskren je Šaulić.

Zaista baš nikog ne razlikujete od ostalih?
- Možda nekog i znam, ali ne mogu da se setim. Posebno pevačice - toliko su slične da ne mogu da pogodim koja je koja. I pesme su im identične, nekakav čudan naboj, bubanj koji udara u mozak i razbija ga. Poludeo bih kada bih stalno slušao takvu muziku.

Zašto ne komponujete više pesama, pa da popravite stanje u muzici?
- Nikad nisam hteo sebe da propagiram kao kompozitora. Mnogi ljudi ne znaju da sam od 1975. godine napisao dobar deo pesama koje su postali hitovi u mojoj interpretaciji, pesme koje traju i danas. Pesme "Dođi da ostarimo zajedno", "Uvenuće narcis beli" sam ja komponovao, a svojatali su ih tekstopisci. Komponovao sam pesme i za kolege, mogao bih i više da pišem, ali ja pesme nikad nisam štancovao, za razliku od mnogih.

Nedavno ste pecali na jezeru Mičigen u Americi, a sada u Krčedinu...?

- Pecanje na Dunavu ništa ne može da zameni. Ne bih ja ni otišao u Ameriku da me ćerka Ilda i supruga Gordana nisu naterale. Davile su me kao zmija žabu dok nisam pristao. Ali, nisam se pokajao. Malo ko od pevača može da se pohvali da je u Americi prošao tako dobro kao ja. Naši zemljaci željni su dobre i kvalitetne muzike.

Koliko ste zaradili na ovom gostovanju?
- Nemam pojma. Moja supruga Gordana je sve to ugovarala i naplatila, moje je bilo samo da pevam. I pravo da vam kažem u to se uopšte ne mešam. Ali, sigurno je da smo dobro prošli, jer se Goca ne žali, a ona je zadužena za porodične finansije. Ja ne umem s novcem, niti sam se trudio da naučim. Uvek potrošim sve što imam u džepu. U mom društvu niko ne sme da se maši za novčanik, uživam da čašćavam u kafani, da pare dajem muzici. Znaju to odlično sve noćobdije, moji bivši i sadašnji drugari. Sreća, pa je Goca preuzela porodične finansije, jer da nije tako pitanje je da li bismo išta stekli i imali.
 

Rekao, pa porekao Zar se niste bili zarekli da u Ameriku nećete nikad više kročiti, ali...? - Jesam, rekao sam. I sad su mi navrle uspomene na to užasno vreme kada je počelo bombardovanje naše zemlje, a ja sam se baš tada zatekao u Americi. Kukao sam, plakao, jadikovao i bio je to jedan od najtežih perioda u mom životu i tada sam se zarekao da nikad više neću kročiti u ovu zemlju, ali eto nagovorili su me - iskren je Šaban.   Spor sa SOKOJ Dokle ste stiglu sa sporom koji ste poveli protiv SOKOJ-a? - Nemam pojma, za to su zaduženi advokati. Ali, mnogo sam ljut na njih, jer ne dobijam ni približno onoliko novca koliko zaslužujem po osnovu autorskih i izvođačkih prava. Šta se tamo radi, boga pitaj. S kim se tale, šuruju, muvaju nemam pojma, ali da rade kako treba mogao bih lagodno da živim od autorskih prava za ono što sam do sada uradio.