Acko Nezirović: Ne dam Džeju da me pokvari

Acko Nezirović, jedan od najvećih tezgaroša po Evropi, priznaje da nikad manje posla nije imao. Kada je snimio nove pesme, pre nekoliko meseci, i izdao deseti, jubilarni album, bio je uveren da će posla i para biti više nego obično. Ali, priznaje, grdno se prevario. Kako kažu dobri poznavaoci estradnih prilika, ako za vrednog i fleksibilnog Acka nema posla, onda je krajnje vreme došlo.

Narod nema para: Acko Nezirović

 

- Katastrofa! Za nas, velike radnike i srednjake, došlo je najteže vreme. Nedavno sam bio u Crnoj Gori, moji drugari su slavili krštenje detetu, pa sam im pevao. Zaradio sam tek toliko da pokrijem troškove. Dobio sam neke ponude da radim na moru, ali ih nisam prihvatio. Kad kreneš na tezgu u Crnu Goru, to ti je isto kao da ideš u nebrano grožđe. Neću tako da radim, nisam u situaciji da nemam hleba da jedem i da mi deca plaču gladna.
 

Zašto su tezge u Crnoj Gori problematične?
- Pevati po restoranima postalo je tužno. Neki pevači pevaju pred desetak gostiju, dok vlasnici lokala ključaju od besa što gostiju nema. Mogu ja da pevam i za jednog gosta, mogu da pevam i za džabe, nije problem. Ali, ne mogu da trpim gnev nezadovoljnog gazde. Problem je što para u narodu nema, što je jadan narod osiromašio. Priča o velikim zaradama je čista laž i bacanje prašine u oči u ovom jadnom narodu kojem bi svi da otmu i poslednji dinar.
 

Neki pevači u Crnoj Gori ipak dobro prolaze?
- To su uglavnom prazne priče. Naravno, Ceca razbija, ali ona nije merilo. Halid Muslimović nije mogao da okupi više od 20-30 ljudi! Ove nazovi zvezde Granda pevaju u paketu. Četiri zvezdice Granda, plus orkestar, koštaju zajedno hiljadu evra! Kad se to podeli na sve njih, pa još kad daju Grandu ono što je Grandovo, šta njima ostane? Ali, tim klincima je važno da su na moru i da budu viđeni i uslikani.
 

Što vam vaš veliki prijatelj Džej ne nabaci koju tezgu?
- Ma zvao me je i on da dođem dole, ali ne mogu. Sve mi je to teško i mučno. Ne bih tamo mogao da mrdnem, a da se pre toga ne izljubim sa deset lokalaca koje poznajem. Nisam više u fazi da mogu da pijem danima i noćima i da ludujem. Prošla su ta vremena kada sam mogao, kao i mnogi drugi, da trošim sto evra kao dnevni džeparac. Svi mi, koji smo nekad lepo zarađivali, negde smo prolupali. Trebalo mi je vremena da naučim da cenim pare i da se malo dovedem u red. Neki to nikako ne uspevaju.
 

Možda se plašite da vas Džej ne pokvari?
- Nema šanse da me pokvari. Mnogo puta smo nas dvojica zaglavljivali zajedno, ali ja više ne mogu da pratim taj tempo. Džej je od svoje pete godine na ulici, on ulicu voli više nego sebe samog. Ja više volim sebe, iako sam se uvek družio i sa momcima sa ulice. Ludovao sam sa njima, ali nikad ni šibicu nisam ukrao, niti sam se ikad kockao.