Saša Matić se priprema za koncert u Zagrebu

Saša Matić (33) vratio se sa turneje po Americi gde je, kako kaže, proveo 20-tak nezaboravnih dana. Održao je deset koncerta, a u Čikagu je pevao ne samo za doček Nove 2012. godine već i sutradan za reprizu.

- Publika je bila sjajna i veliko je zadovoljstvo pevati za takve ljude. U Americi restorani i klubovi rade, recimo, do jedan sat posle ponoći, ali iako sam probijao termine, nisu mi prekidali koncert. Nekako nosila me atmosfera. Sada sam išao samo sa klavijaturistom, ali sledeći put sa mnom ide i moj bend, jer sam sa njim svoj na svome - kaže Matić.
 

U Americi ste nastupali posle šest godina, da li je publika zaboravila vaše pesme?

- Ma kakvi, baš su se uželeli mojih pesama, vraćali su me na bis, a ja bih im pevao do jutra da je moglo. Najviše se tražila pesma "Ja se ne predajem" sa aktuelnog albuma i "Neke ptice nikad ne polete". Te dve pesme izazivale su pravu euforiju u sali i vidim da ljude bacaju u trans. Naši ljudi su željni ovakvih nastupa. Slobodno vreme iskoristio sam da se opustim u spa centrima i da obiđem gradove u kojima sam bio. Dopada mi se Njujork, posebno Menhetn, a domaćin u Njujorku mi je bio prijatelj Milutin Kiridžić. Iskoristio sam boravak u Americi da obiđem i klubove u kojima crnci pevaju džez i bluz, jer volim tu vrstu muzike.

Po dolasku u Beograd odmah ste se latili posla?

- Da, nema odmora. Svakodnevno vežbam za veliki koncert u Zagrebu, koji je zakazan za 10. februar. Želim da to bude sve kako treba i da budem sto posto uvežban. U martu planiram i veliki koncert u Beogradskoj areni.

Da li je teško pripremiti koncert u jednoj tako velikoj dvorani?

- Jeste, zato što je to velika odgovornost. Nije to samo izaći na scenu. Treba sve dobro uvežbati, i ja i orkestar, da sve štima. A, gde je sve ostalo, ali preživećemo.

Da li imate tremu pred koncert?

- Imaću tremu 10-15 minuta pred izlazak na binu. Ali, to je trema odgovornosti - da li će sve biti kako valja, da li ću dobro otpevati, da li će biti sve u redu što se tiče tonca, ozvučenja... Za to imam najveću tremu, ali uvek pokušavam da je izbegnem.

Ima li danas posla za pevače?

- Što se tiče mene radim koliko radim. Nisam u nekom filmu da moram da pevam svaki vikend i po svaku cenu. Nemam razloga da se žalim. Po meni je 2010. godina bila krizna. Posla zaista ima manje. Kad radim izvan zemlje ne usuđujem se da povedem recimo pet ljudi sa sobom, jer je isplativije da idemo samo klavijaturista i ja.