Đoša na sudu zbog Mitrovićevih dugova

Bogoljub Mitić Đoša (43) našao se u "nebranom grožđu" i po svemu sudeći završiće na sudu posle tužbe kolege Igora Pervića, koji traži da mu isplati honorar za seriju koju su radili pre tri godine. Međutim, Mitić tvrdi da nije kriv, jer njemu pare duguje Željko Mitrović, pa je i on sam ostao "kratkih rukava".

Naime, pre tri godine njegovo preduzeće "Đoša prodakšn" sklopilo je ugovor sa RTV Pinkom i započeli su snimanje serije "Ko je ovde lud". Snimljeno je 50 epizoda, ali su na Pinku emitovane samo tri. Onda je Đoša sračunao da Željko Mitrović duguje njemu, odnosno njegovoj firmi, tačno 225.000 evra, pa je najavio tužbu protiv Mitrovića. U međuvremenu od tužbe je odustao, ali sada njega kolege glumci ganjaju za neisplaćene honorare.

- Svi oni dobro znaju da pare od Mitrovića nisam dobio. Samo Pervić misli da sam ih uzeo, a njemu nisam dao. A, on je jedini kome sam nešto novca još i dao na ruke. Pregovarao sam sa Mitrovićem da to nekako rešimo, ali je njegova bolest prekinula pregovore. Kako god da se završi ova priča, ja sam najviše na gubitku- kaže Mitić.
 

Zašto ne tužite Mitrovića, odnosno njegovu firmu sa kojom ste sklopili posao?

- Mogao bih da ga tužim, ali šta mi to treba? Nisam ja čovek koji će gubiti vreme akajući se po sudovima. Stvari rešavam na svoju štetu i mnogim dužnicima sam oprostio dugove. Guram dalje, umesto da sedim i plačem. Ne gubim vreme jureći one koji mi duguju novac. Šta ću, može mi se tako, dok se drugima ne može. Imam lepu platu u šabačkom pozorištu, imam platu u Grandu, kane nešto i sa strane, pa mogu da čekam da neke stvari dođu na svoje mesto. Od vucaranja po sudovima niko vajde nije video.
 

Ali, sada vas za pare jure kolege glumci?

- Šta da radim, takva je situacija. Pervić neće da čeka, razumem njegovo nezadovoljstvo, ali šta mogu. Valjda su mu advokati objasnili da će biti popularniji ako tuže mene. Svaka čast, sve sami veliki glumci.
 

Da li ste konačno kupili stan u Beogradu ili ste još podstanar?

- I dalje sam podstanar, živim na relaciji Leskovac-Beograd-Šabac. Do stana je teško doći, a uz to još nisam definitivno odlučio da li želim da postanem Beograđanin. U Leskovcu sam lepu kuću napravio. Ne žalim se, ništa mi ne fali ni ovako, a uvek imam neke fine gazdarice. Moje ćerke završavaju osnovnu školu, pa kad dođe vreme za studije, preseliće se i one u Beograd. Do tada ću valjda i u Beogradu nešto steći.