Svadbeni običaji: Krava za miraz

Ranutovac je selo udaljeno od Vranja pet kilometara, smešteno pored starog puta za Vranjsku banju ili kako neki od meštana kažu, pored starog carskog druma. Od 1948. godine broj stanovnika je isti, oko 500 duša. Stariji žitelji Ranutovca sa setom se sećaju prohujalih vremena, svojih prvih ljubavi, proševina i svadbi.

Svatovi idu peške

 

Bračni par Ranđel i Milojka Stanojević i njihova rođaka Milica u jednom se slažu, sa radošću se čekalo da momak postane muž, a devojka žena.

- Sada je moderno vreme, retko kojoj nevesti nije stomak do zuba kad se venčava. Tu mu dođu kamere, pa limuzine i trubenje, za darivanje krediti se uzimaju, a retko koji brak da se održi. Čim pukne svađa, a nevesta sabere stvari u torbici i ode kući kod mame jer tamo se vodi računa da detetu i trun prašine ne padne na kosu, a kamoli na ruke - počinje priču o današnjim brakovima 80-godišnji Ranđel Stanojević.

Nekad se u Srbiji očeva slušala, a za neposlušnost sledile su konjske batine. Njegova žena Milojka se seća kako je otac obavestio da se udaje.

- Ti, Ranđel, beše u Skoplje na železnici, nisam te ni videla. Dođe navodadžija, priča sa mojim roditeljima, pade šala na rastanku i odmah sam pomislila da proverim da li je drven kovčeg pun sa spremom. Otac, onako ozbiljan, pogleda me, odmeri i reče: "Udaćemo te za činovnika, da se ne mučiš". A, da me uzme činovnik, kravu prodadosmo da spremimo miraz. Fala bogu, u kerpič živesmo, pa lepu kuću napravismo. Bili smo jedno za drugo, jedno telo dve duše, vek preterasmo bez loše reči - priča 82-godišnja Milojka.

Svadbe su bile poseban doživljaj za celo selo.
 

Ranđel i Milojka

- Počelo bi slavlje u subotu uveče. Dovedu se muzikanti, sakupi se celo selo u dvorištu, prvo kolo zavede svekrva, a posle ko dohvati, more, zemlja se trese. Ali, glavno je u nedelju. Dođe muzika i počne sakupljanje kod mladoženje. Svekrva zaigra da otvori svadbu, sačekuju se kum i stari svat, prežu se volovska kola u koja treba da stane miraz i kreće se po nevestu peške. Mi po Milojku, čak, u Moštanicu.

Pre nas, dvojica mladića trčeći odu kod neveste da uzmu maramicu i litar rakije. Trče natrag, duša im u nosu, da jave da se devojka nije predomislila. Kad stignemo, mora mladoženja da otkupi nevestu, doduše sa sitne pare jer se nije imalo. Unutra, u nevestinoj sobi kite je sestre i drugarice, donese se pogača stavi joj se na glavu, ona se savije i nastaje grabenje. To je grabena pogača, da devojke poteraju noge prema momcima i da ne ostanu usedelice. Sednu gosti, popiju, zameze, muzika odsvira i najmlađi brat je izvede iz kuće, a svi njeni plaču kao žao im, dok komšije šapuću: Otkačiše se od bede - priča Ranđel.
 

Milica se seća da nevesta pred mladoženjinom kućom mora triput da podigne uvis dete.
 

- Svekrva odmah uzima dizgine u ruke. Mažu se vrata sa svinjskom mašću, a ona brzo briše sa krpu. Da je podmazano, ali i da se ne užegne, tako je valjda bilo. Mladoženja izlazi iz kuće, a nevesta, pre nego što uđe, tri puta popije vodicu i pojede kocku šećera. Da joj je sladak život. Mladoženja je unese preko praga, svekrva obuče novu futu (suknja od vune) što je dobila u miraz, sedne na stolicu i raširi noge. Neko od njenih zetova prospe čašu s vodom pod stolicom, skače i viče: "Svekrva se upiša od radosti, dobila nevestu" - smeje se Milica.

Svadba je trajala u nedelju i ponedeljak. Najuzbudljivije je bilo u utorak jer su tada dolazile žene na blagu rakiju.

- Dođu žene i krenu da piju vruću rakiju. Pa, kad se napiju cirkus božji. Samo se priča od onu rabotu i čeka da starojkovica (žena od starog svata) otkrije sito u koje je čaršav na kojem su vodili ljubav mladoženja i nevesta. Ako je krvav, nastaje čestitanje i šalje se aber kod nevestinih roditelja da je njihovo dete ubavo (lepo). Ako nije krvav čaršav, nevesta se odmah najuri. Džabe svadba, mirazi i sve ostalo, popnu je na magarca, vežu tako da gleda u njegovu zadnjicu i najure - priča Milica.