Cvijanović

Mladi Vladimir Cvijanović iz Bijeljine pita nas za poreklo, uz oskudne podatke koje nam pruža. Čitalac kaže da su njegovi iz mesta Čekrčići kod Visokog. Porodična slava im je Đurđevdan. Cvijanovića u okolini Visokog ima u selu Vlahinja (ili Vlahinje), ali je njihova kuća izdvojena od grupa i muslimanskih i pravoslavnih kuća.

Prvo obližnje mesto su Krčmari koji se u sudskom protokolu sarajevskog mule u 16. veku, spominju kao selo u nahiji Dubrovnik. Inače, ono je pripadalo porodici Redžepašić-Bašagić i bilo nastanjeno i pravoslavnim i muslimanskim življem.

Kasnije su svi raseljeni ili izumrli od kuge a na njihovo mesto, nekih stotinak godina kasnije, doselili su se Srbi. Tri naselja: Očevje, Vlahinja i Krčmari, sada su nerazdvojna celina. Naselje Čekrčići sastoji se od zaselaka: Čekrčići, Dolipolje, Vrela i Krčevine, na levoj strani reke Bosne. Preci našeg čitaoca živeli su samo u Čekrčićima.

Bile su na Dobricama tri kuće Cvijanovića, za koje je zabeleženo da su najstariji doseljenici u njemu, pridošli iz zapadne Bosne iz sela Vranjine. I sad dolazimo do onog šta je čitalac izostavio da kaže, a što bi nam pomoglo - podatak o zanimanju svojih predaka! To bi dalo odgovor na enigmu šta su Cvijan i njegovi potomci tražili na najvišim vrhovima krečnjačkih planina, izdvojeni od okolnog stanovništva! Da li su se bavili nekim specifičnim zanimanjem ili su se skrivali od neprijatelja, stečenih u nebezbednim vremenima?

U istoj Visočkoj nahiji, spominje se izvesni Cvijan u selu Pomenićima, na reci Stavnji, u malenom seocetu Orahu (koje je sada deo Pomenića). Dakle, na Orahu je nekada živeo pravoslavni Srbin Cvijan čiji su se potomci odselili u Prhinje. Ovde, pak, danas, žive samo muslimani. Pre doseljavanja u Čekrčiće, čak i pre Cvijanovog boravka u Orahu, preci Cvijanovića živeli su po doseljavanju iz Krajine u selu Vratnici na reci Bosni (okolina Visokog).

Ovde i danas žive srodnici ili stara prvobitna porodica od koje su se razgranavanjem izrodili i Cvijanovi potomci, ali i druge porodice - Vujići, Gavrići i Nogići - rasuti po visočkim selima do sredine 20. veka. Vujići su iz Bosanske Krajine iz sela Vranješa, od tamošnjih Vranješa, i za sebe tvrde da su se u oblast Visokog, i to najpre u Kralupe, Potkraj i Čekrčiće, doselili pre dva i po veka.

Za ove familije se govori da su ranije slavili Nikoljdan, a sada slave Đurđevdan. Porodično predanje kaže da se to dogodilo još u Krajini, kada im je Sv. Đorđe na čudesan način pomogao da se izbave iz tamnice. Naime, na Nikoljdan, njihovu slavu, neku Turkinju je ujela njihova kuja, te su ih sve zatvorili u tamnicu gde su boravili upravo do Đurđevdana, kada su se tamnička vrata sama od sebe otvorila i oni su izašli na slobodu!