Cvijanović

Prvo obližnje mesto su Krčmari koji se u sudskom protokolu sarajevskog mule u 16. veku, spominju kao selo u nahiji Dubrovnik. Inače, ono je pripadalo porodici Redžepašić-Bašagić i bilo nastanjeno i pravoslavnim i muslimanskim življem.

Kasnije su svi raseljeni ili izumrli od kuge a na njihovo mesto, nekih stotinak godina kasnije, doselili su se Srbi. Tri naselja: Očevje, Vlahinja i Krčmari, sada su nerazdvojna celina. Naselje Čekrčići sastoji se od zaselaka: Čekrčići, Dolipolje, Vrela i Krčevine, na levoj strani reke Bosne. Preci našeg čitaoca živeli su samo u Čekrčićima.

Bile su na Dobricama tri kuće Cvijanovića, za koje je zabeleženo da su najstariji doseljenici u njemu, pridošli iz zapadne Bosne iz sela Vranjine. I sad dolazimo do onog šta je čitalac izostavio da kaže, a što bi nam pomoglo - podatak o zanimanju svojih predaka! To bi dalo odgovor na enigmu šta su Cvijan i njegovi potomci tražili na najvišim vrhovima krečnjačkih planina, izdvojeni od okolnog stanovništva! Da li su se bavili nekim specifičnim zanimanjem ili su se skrivali od neprijatelja, stečenih u nebezbednim vremenima?

U istoj Visočkoj nahiji, spominje se izvesni Cvijan u selu Pomenićima, na reci Stavnji, u malenom seocetu Orahu (koje je sada deo Pomenića). Dakle, na Orahu je nekada živeo pravoslavni Srbin Cvijan čiji su se potomci odselili u Prhinje. Ovde, pak, danas, žive samo muslimani. Pre doseljavanja u Čekrčiće, čak i pre Cvijanovog boravka u Orahu, preci Cvijanovića živeli su po doseljavanju iz Krajine u selu Vratnici na reci Bosni (okolina Visokog).

Ovde i danas žive srodnici ili stara prvobitna porodica od koje su se razgranavanjem izrodili i Cvijanovi potomci, ali i druge porodice - Vujići, Gavrići i Nogići - rasuti po visočkim selima do sredine 20. veka. Vujići su iz Bosanske Krajine iz sela Vranješa, od tamošnjih Vranješa, i za sebe tvrde da su se u oblast Visokog, i to najpre u Kralupe, Potkraj i Čekrčiće, doselili pre dva i po veka.

Za ove familije se govori da su ranije slavili Nikoljdan, a sada slave Đurđevdan. Porodično predanje kaže da se to dogodilo još u Krajini, kada im je Sv. Đorđe na čudesan način pomogao da se izbave iz tamnice. Naime, na Nikoljdan, njihovu slavu, neku Turkinju je ujela njihova kuja, te su ih sve zatvorili u tamnicu gde su boravili upravo do Đurđevdana, kada su se tamnička vrata sama od sebe otvorila i oni su izašli na slobodu!