Utorak 7. 2. 2023.
Beograd
160
  • Novi Sad
    170
  • Niš
    140
  • Kikinda
    160
  • Kraljevo
    150
  • Kruševac
    150
  • Leskovac
    150
  • Loznica
    140
  • Negotin
    190
  • Ruma
    170
  • Sjenica
    120
  • Vranje
    130
  • Vršac
    140
  • Zlatibor
    140
  • Zrenjanin
    170
/
0
Četvrtak 14.03.2019.
12:42
Vestionline A

Samouki lekari: Bolnica u Studenici

Srpska srednjovekovna medicina se do 15. veka nije mnogo razlikovala od tada najznamenitijih, italijanskih i francuskih metoda lečenja, osim u jednom - nije imala medicinske škole. Izraz "bolnica" se dugo u srednjem veku vezivao za svratišta putnika namernika, ili mesta gde su se sklanjali siromašni, ili dom za slepe, stare i mentalno hendikepirane.

pixabay.com
Foto: Ilustracija

Na tlu današnje Srbije su u srednjem veku koristili medicinski priručnici, prerađeni od spisa antičke i arapske medicine, koji su bolest tumačili kao poremećaj u ravnoteži telesnih sokova.
Lekovi u srednjem veku u Srbiji većinom su bili mešavine biljaka, a najvažniji sastojci su tikve, badem, luk, urme, smokve, biber, razno semenje, kore i korenje, ulja, smola, mahovina, ružina vodica.

U mnogim receptima se pominju staro vino, med i sirće. Kašalj se lečio smokvama potopljenim u vino, belim lukom prženim s medom ili su bolesnika trljali ovčjim lojem. Koristili su se i minerali, sumpor i so, i sastojci životinjskog porekla, kao što su magareća kopita, mozak od jelena i lisice, jaja, ovčje i magareće mleko, guščje i jelensko salo, jelenski rogovi, kozji loj i pluća, koža ježa, rakovi, puževi, svinjski i lastin izmet.

Prvi pomen o medicini kod Srba potiče već iz 12. veka iz manastira Hilandar. Razvoju srpske medicine su doprineli kaluđeri koji su prevodili vizantijske spise, a među njima posebno mesto pripada osnivaču srpske crkve i njenom najvećem svetitelju, Savi.

U donošenju znanja iz tadašnje evropske medicine veliku ulogu su imali i lekari italijanskog porekla koji su se selili u Srbiju, najviše u Kotor. Prve prve bolnice su osnovane najpre u Hilandaru i Studenici, a kako su služile isključivo za lečenje, a ne kao karantin ili sirotinjska kuća, računaju se u najstarije u Evropi.

Postojale su i gradske apoteke, propisi o komunalnoj higijeni, karantini u slučaju epidemije, posebne ustanove za bolesne od lepre, kao i sirotišta za napuštenu decu. U prvoj srpskoj bolnici, otvorenoj u Hilandaru 1199. lečili su se samo kaluđeri. Imala je osam postelja, a o bolesnicima se brinuo jedan bolničar, lečeći ih iz najsavremenijih knjiga.

Nabavljao ih je Sava Nemanjić i sa svojim kaluđerima prevodio dela čuvenih antičkih lekara Hipokrata, Dioskorida, Galena, i srednjovekovnog, Avicene. Sava je 1207. osnovao i prvu bolnicu na tlu srpske države, u Studenici. Studenička bolnica je već imala četiri prostorije i nekoliko desetina kreveta, a bolesnicima se nakon izlečenja čak davala i otpusna lista! Od 1327. bolnice, takođe u okviru manastira, a po ugledu na vizantijske, osnivali su i Stefan Dečanski, car Dušan, knez Lazar, despot Stefan Lazarević u prestonom Beogradu oko 1390. godine.

Srbi su brzo hvatali korak sa Zapadom i kada je reč o lekarima. Bilo je, doduše, dosta samoukih - poznato je da su se medicinom bavili i berberi, dok su se vračare zadržale u društvu i u današnje vreme. Ali, počeli su da dolaze i lekari sa diplomama evropskih univerziteta. Prvi školovani lekar u Srbiji bio je Italijan, Filip iz Ferme, koji je radio u Kotoru u vreme Stefana Dečanskog.

Prvi lekar srpskog porekla pojavio se u Prizrenu 1354. Ipak, sve do 15. veka lekari su, u stvari, bili zanatlije, a jedini školovani behu Italijani. Stanovništvo se lekovima još tada snabdevalo samih lekara, i apoteka. Najstarija srpska apoteka otvorena je u Kotoru 1326, a lekovi su stizali iz Venecije. Apotekari su do 15. veka dolazili najviše iz Bolonje, Venecije i Apulije. Sirovine za lekove dolazile su uglavnom iz Arabije, Persije, Grčke i Lombardije.

Razvoj srpske medicine tekao je ukorak sa evropskom sve do najezde Turaka. Srpska medicina će sve do polovine 18. veka i pojave prvog Srbina sa lekarskom diplomom Jovana Apostolovića ostati na temeljima srednjovekovnih francuskih i italijanskih škola.

Prvi fakultet u Salernu

Prvi značajni fakultet za lekare bio je u Salernu i njim je upravljala crkva. Odavde su se učenja proširila na nove univerzitete u Parizu, Monpeljeu i Oksfordu, a potom je osnovana i danas čuvena škola u Padovi. Da bi se u to doba neko bavio medicinom, bilo mu je potrebno čak deset godina obuke, pa su se lekari brojali gotovo na prste. Krstaši su, vraćajući se iz Svete zemlje u Evropu, donosili islamsko znanje iz medicine, u to doba dosta napredno. Hirurgija je bila na najnižem stepenu razvoja, i to sve do 1180. godine, kada je Rođerio Frugardi od Parme objavio raspravu "Practica airurgiae".

POVEZANE VESTI

RIZNICA Vilino gumno
VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
vodolija21. 1. - 19. 2.
Nedostaje vam osnovno interesovanje da se posvetite nekim poslovnim temema koje zahtevaju dodatni napor. Nemojte precenjivati svoje profesionalne mogućnosti. Trenutni položaj Meseca u vama podstiče emotivnu nesigurnost, stoga izbegavajte rasparavu ili sumnjivo društvo. Budite iskreni prema svima.
DNEVNI HOROSKOP
ovan21. 3. - 20. 4.
Susret ili rasprava sa jednom osobom na vas počinje da deluje zamorno. Osećate blagu rezignaciju, jer poslovni događaji ne idu u željenom pravcu. Ipak, nemojte dozvoliti da u vama prevlada nesigurnost i depresivno raspoloženje. Prijaće vam susret sa jednom bliskom ili dragom osobom, koja donosi vesti.
DNEVNI HOROSKOP
vodolija21. 1. - 19. 2.
Nedostaje vam osnovno interesovanje da se posvetite nekim poslovnim temema koje zahtevaju dodatni napor. Nemojte precenjivati svoje profesionalne mogućnosti. Trenutni položaj Meseca u vama podstiče emotivnu nesigurnost, stoga izbegavajte rasparavu ili sumnjivo društvo. Budite iskreni prema svima.
  • 2023 © - vesti online