Kad se jaja razbeže
Narodne dečje igre odavno su nadjačane kompjuterima, televizijom i filmovima, ali poneke, mlađeg datuma i još živahne u sećanjima sada već odraslih igrača, doživljavaju renesansu, ako već ne na livadama i igralištima, a onda na nostalgičnim sajber-forumima.
Čim grane prvo sunce, deca bi se podelila u dva tabora, uhvatila se čvrsto za ruke, stala jedna naspram drugih na dvadesetak metara, i tada bi jedan tabor uglas uzvikivao: "Arjačkinje, barjačkinje, koga ćete?", a protivnici odaberu i uglas prozovu nekog njihovog igrača. Tada se prozvani zaleti ka lancu, pokušavajući u trku da probije telom "živi zid". Ukoliko uspe, uhvati za ruku i povede najbližeg igrača u svoj tabor, a ako ne uspe, protivnički tabor ga zadržava. Pobeđuje grupa koja uspe da zadrži sve svoje igrače, i otme većinu sa suprotne strane. Ponegde se vikalo i "Eberečke, ebertute, eber koga ćete?"
U igri đavola, prodavca i jaja, svaki igrač smisli koje je boje i šapne prodavcu. Što komplikovaniju boju smisli to bolje, jer će se đavo duže mučiti da pogodi njegovu boju. Đavo počinje igru govoreći: "Kuc, kuc", prodavac pita: "Ko je?" i sledi pregovaranje: "Đavo s neba!", "Šta vam treba?", "Jedno jaje!", "Koje boje?". Đavo izgovara prvu boju koja mu padne na pamet, i, ako je ona dodeljena nekom jajetu, to jaje kreće da beži, a đavo mora da ga stigne do unapred određene belege. Ako ga ne uhvati, jaje se vraća prodavcu, a ako ga stigne, jaje ide đavolu. Pobeđuje strana koja sakupi više jaja.
U igri "Neka bije, neka bije" zapisničar pravi tajni spisak sa lažnim imenima i proziva ostale igrače. Dolazi mu jedan po jedan igrač i izmišlja sebi ime za tu priliku. Igrači stoje u krugu tako da je lopta u centru i svima na dohvat ruke. Zapisničar stoji izvan kruga i proziva neko izmišljeno ime, na primer: "Neka bije neka bije Karakondžula!". Prozvani uzima loptu i trudi se da pogodi bilo kog saigrača, a ovi, koji nisu prozvani beže koliko ih noge nose.
Pogođeni ispada iz igre, ali ispada i igrač ako je promašio, kao i igrač koji se maši lopte kada nije prozvan. Lopta mora da stoji tačno na određenoj tački, a ukoliko je tu nema, zapisničar obaveštava: "Neka bije neka bije, lopta na mestu nije". Najbolje je prolazio igrač sa najviše mašte, koji izmisli ime da bi nasmejao ili zbunio ostale, pa kad bude prozvan, iskoristi tu okolnost da se domogne lopte dok su mu mete još u domašaju.
