Priča o Čučuk-Stani
Teško je razdvojiti šta je od priča o srpskoj junakinji Čučuk-Stani istorija, a šta legenda. Zna se da je u život Hajduk-Veljka Petrovića doslovno ujahala jednog dana, negde oko 1812, kao petnaestogodišnja kći Radovana Plještića iz Sikola.
Tražila je hajduke koji su, pod izgovorom da skupljaju priloge za ustanak, opljačkali kuću njenog oca. I, konačno ih stigla tu, u Poreču kraj Dunava. Njen otac Radovan bio je tada bez sinova, pa je sve tri kćeri oblačio u mušku odeću i učio ih oružju i smelosti.
Predanje dalje kaže da je mlada Stana prišla najboljem i najmahnitijem Karađorđevom ustaniku i upitala: "Zar tvoji momci ne znaju Turke ubijati nego devojačke darove krasti?" Veljku su brzo objasnili da su njegovi momci poharali nekoliko sela i greškom odneli nevestinsku spremu devojke koja je stajala pred njim.
Slavni ustanik je najpre u neverici zurio u drskog, omalenog gosta, a kada je shvatio da je pred njim lepa i neustrašiva devojka, nasmejao se i naredio momcima da vrate opljačkano. Potom ju je i sam darovao, uz reči: "Sad sam te ja darovao, sad si moja!" Stana je ostala u njegovoj družini i zbog svog rasta dobila nadimak koji ju je proslavio, jer čučuk na turskom jeziku znači mali, malen.
