Osmanlijske podveze
U stara vremena na Balkanu je samo za određene igre bilo pristojno da ih igraju mladići i devojke zajedno, a sve one su, gotovo po pravilu, bile izvrsna vežba i ispit mentalne usredsređenosti, pažnje i pamćenja. Jedna od takvih igara se zvala "podveze", a donele su je i ostavile Osmanlije. Vođa igre, počesto zvan, sa dobrim razlogom majstor, skupi onoliko podveza, čvrstih zavoja, koliko ima igrača i igračica. Na jednom kraju takve trake napravi se petlja, i petlje od svih podveza majstor natakne na srednji prst desne ruke.
Učesnici potom uhvate svako po jednu podvezu za slobodan kraj. Tada svi počnu da tresu rukama i viču pevajući: "Podveza, podveza, podveza, drži, pušći, drži pušći." Majstor sačeka najveću graju i onda naglo vikne "Drži!" ili ""Pušći!". Ako naredi da se podvez drži, igrači moraju da ga puste, i obrnuto.
Ako se neko prevari, pa zadrži ili pusti podvez kada ne treba, taj daje zalogu, neku ličnu i dragu stvar kao što je češljić, burmutica, marama, ogledalce, nožić. Vešt majstor bi brzo orobio društvo, pa se nakupi dosta zaloga. U njih se potom igra do pobede jednog igrača koga majstor nije uspeo da prevari, i on svoj plen može da podeli sa majstorom, ali se obično dešavalo da milostivo vrati zaloge vlasnicima, jer mu je bilo dovoljno to što ih je sve nadigrao.
Sličnu veštinu je zahtevala i veoma raširena igra čiraka, svećnjaka. Igrači posedaju unaokolo, i pred sebe stave čirak. Tada majstor uzme čirak i razjasni igru ovako: "Evo, vidite, ovo se zove mum tepesi", pa pokaže rukom vrh čiraka, "ovo je mum ortasi", pokazujući na sredinu, a mum dibisi se zove dno čiraka. Kad on zaviče mum dibisi, svi moraju da upru prst na dno čiraka, mum tepesi - u vrh, a mum ortasi, u sredinu.
Potom majstor upre prstom u vrh čiraka, to učine svi igrači, a onda on sam pevajući izgovara "Mum tepesi, mum ortasi, mum dibisi", i svaki put upre prstom u ono mesto koje spomene. Pošto su se tako igrači uvežbali, igra može da počne, ali tako da majstor ima pravo i da vara. Na primer, kaže mum tepesi, što je vrh čiraka, a upre prstom u sredinu ili dno. Ko pođe prstom za majstorovim prstom, umesto na mesto koje je majstor izgovorio, taj dale zalogu. Kada se nakupe zaloge, u njih se opet igra do pobede jednog igrača ili igračice.
