Tajne Voždovog konaka
Neke starešine u Prvom srpskom ustanku smatrale su prostituciju zlim turskim običajem, a druge su se, međutim, u oslobođenim gradovima grabile za haremske žene. Izgleda da na njih nije bio imun ni sam vožd Karađorđe.
Prek i nagao po prirodi, ubio je čoveka već sa 13 godina. Lišio je života sopstvenog oca jer se opirao ustanku, kasnije i brata, ali mu sve to nije smetalo da bude uzoran roditelj svojoj deci, naročito kćerima.
Uživao je ugled izuzetnog muškarca ne samo u borbama i zauzdavanju starešina, nego i među ženama. Ipak, kada bi se nekoj približio, činio je to u najvećoj tajnosti, tako da se o njemu, za razliku od drugih vođa, nikada nije govorilo kao o razvratniku.
U osvojenom Beogradu vožd se uselio u konak Kučuk Alije. Njegovi prohtevi su bili toliko skromni da čak nije tražio da mu se okreči novi stan, u kome su uskoro počele da se događaju neobične stvari.
U tim, dahijskim odajama nečujno se kretao jedan tajanstveni momak za koga ni voždovi čuvari nisu znali ko je i šta je. Zvali su ga Mirjan. Momak se od drugih razlikovao po tome što nije bio razmetljiv ni bučan, i očigledno je bio najmlađi.
Još nije imao ni brčića, a kamoli brade i brkova, i sa voždom je bio neprestano, umiljavajući mu se gotovo kao dete.
