Zaboravljeni običaji: Devojačka vojska
Portal "Vesti-online" vam u okviru rubrike "Riznica" prenosi narodne običaje i verovanja, kao i tumačenja reči, koje je zabeležio velikan čuvanja srpske tradicije Vuk Stefanović Karadžić.
Devojke udavače i mlade žene su u selima Srbije pre stotinak i više godina imale sopstvenu zabavu.
Ako se sakupi bar deset ili dvadeset igračica, najviše se igrala "Kaloper, Rajo". Igralo se na kraju sela, na raskrsnicama, gde se i obično okupljalo, baš radi igara.
U bogatijim mestima su za ovo spremale i trobojku, a ako nisu imale drugi barjak, onda bi samo vezale peškir za štap.
Igračice se podele na dva jednaka tima. Jedna polovina je "car sa vojskom", koja se ponegde zvala i "svatovi", a druga "grad sa vojvodom", ili "domaćin". Svatovi uvek nose barjak, i naprave se kao da dolaze odnekuda, a domaćin stoji na putu.
Kada se svatovi približe domaćinu, pevaju na sav glas: "Kaloper, Rajo!", a domaćini pripevavaju: "Što me zoveš, Jelo?", ili već kako se zove najbolja ili najlepša devojka, koja je određena da bude domaćin ili vojvoda.
Potom teče pevački razgovor: "Otvor gradu vrata!", "A, šta će vi vrata?", "Da provedem vojsku". "A, čija je vojska?". "Bega Milutina!". "A, šta će ti vojska?", "Da uzmem devojku!". "Neka ide vojska, vrata otvorena".
Devojke koje su domaćin ili grad sa vojvodom okrenute su k caru sa vojskom ili svatovima. Uhvaćene dotle za ruke, sada se puštaju i vojska prolazi kroz te redove. Tako prolazeći, "vojnici" povedu sa sobom devoku koju hoće, i pevaju: "Uzedosmo, odvedosmo smilje nenošeno, uzedosmo, odvedosmo lice neljubljeno, uzedosmo, odvedosmo prelepu devojku, predobru prelju, prebrzu pralju, najbolju tkalju, i taku švalju. Ej, devojke, u šta ste gledale, kad svatovi odvode devojku?".
Domaćini odgovaraju: "Varaš se, varaš, vojsko bez vođe! Uzeli ste, al niste probrali. Uzeli ste prelju - netkalju, uzeli ste tkalju - nepralju, uzeli ste pralju nešvalju, uzeli ste švalju nepralju, Ma, uzeli ste neradnu devojku!". Na to će car sa vojskom: "Mlada je moma, naučiće se", domaćini vele: "Uči, ne uči, nije za vajdu".
Posle ovoga svatovi odlaze i odvode odabranu devojku, pa se na isti način vraćaju da uzmu drugu. Kad dođu blizu domaćinove kuće ili grada, devojke iz grada sada pevaju: "O, vi svati, vi mlade delije, kud li idete, šta li tražite?", a svatovi vele: "U grad idemo, momu da tražimo" i nastavljaju da pripevavaju "Kaloper, Rajo!".
Kad vojska na taj način izuzme sve devojke, onda se promene. Pošto su se devojke birale prema tome koliko vrede, bilo kao lepotice ili radnice, ova igra je bila i merač njihove popularnosti u selu.
