Ono naše što nekad bejaše: Kraljica luckastih gospođa
Rahela Ferari je strogo odvajala pozorište od života, ali je ipak ostavljala utisak da je njen život - pozorište.
Svojevremeno je mladoj koleginici Mirjani Vukojčić poverila tragikomičnu priču o oskudnim vremenima na kraju četrdesetih godina prošlog veka. Glumice Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu prevashodno su bile majke. Zato su najpre išle na pijacu, a potom na probe uloga.
- Pazarim ujutro rano, vučem zembilje, samo još jaja nemam gde da stavim, pa ih strpam u džepove kaputa. Trčeći do kuće, sva ih porazbijam u kaputu, pa niti imam jaja, niti drugi, čisti kaput. A proba u pozorištu počinje. Plačem ja, plače kaput, peri što brže možeš. Kasnim. Kaput mokar, jaja nemam, i još dobijam žestoke kritike, jer se nije smelo kasniti na probe. A decu treba nahraniti...
Sposobnost da se hitro transformiše dokazala je Rahela u drami Maksima Gorkog "Jegor Buličov" u kojoj je glumila Kseniju, ugašenu ženu, "odbačenu kao nameštaj". Premijera je bila 1951. u JDP, a kao gost je došao iz Moskve glumac Boris Livanov, da igra njenog "muža" Jegora.
Livanov nije bio spreman na glumački stil Rahele Ferari. Navikao je da na sceni Hudožestvenog teatra vidi Kseniju kao brzu, žustru i glupu ženicu, a Rahela joj je dala gotovo filozofsku dubinu. Međutim, na samoj predstavi Rahela je izmenila svoju ulogu, tako da je Livanov bio oduševljen, a mnogi očajni. Kada su je pitali šta je uradila, rekla je samo:
- Častila sam Livanova! Ako je svikao da Gorkog igra na starinski način, eto mu!
U septembru 1971. ansambl se okupio u salonu JDP i razgovaralo se ko je gde proveo leto. A Rahela stigla pravo iz Pariza. Na njoj divna svilena haljina, još lepši Lankomov šal, a na ramenu moderna tašna marke Pako Raban. A na nogama, obične papuče! Glumica je patila od velikih čukljeva. U salonu je svi ljube, a onda sledi drugi šok: iz preskupe tašne viri malo mače, "kao da se čudi našem pozorištu", zabeležio je Nikola Majstorović. A kada je 1969. Rahela počela da režira u Ateljeu 212, izjavila je: "Kada mogu da režiraju loši reditelji, zašto ne bismo mogli i mi, odlični glumci."
Dvostruko neučtiv
Igrala je Rahela Ferari u 15 filmova. Prvi je bio "Daleko je sunce", prema romanu Dobrice Ćosića, a poslednji "Tango Argentino" u kome su joj partneri bili Mija Aleksić, Mića Tomić i Predrag Laković. Za televiziju je snimila 23 drame, a glumila je i u osam serija. Mnogima je ostala u najdražem sećanju iz serije iz sedamdesetih godina "Grlom u jagode". Izazivala salve smeha kao baka glavnog junaka, koja se ne skida sa vrata svom zetu (igrao ga je Danilo Bata Stojković), jer kao predratna dama ne može da zaboravi njegovo "ruralno" poreklo. Umela je da se na sličan način našali i posle predstava, sa mladim glumcima. Tako je u JDP jedan mladi glumac držao noge u kratkim pantalonama na stočiću u hodniku kada je ona naišla. Svedoci su pričali da je ušla u prostoriju kao da ulazi na scenu, i glumački zgranuto mu dobacila:
- Imao bi, dečko, pravo da držiš noge na stolu kada bi imao lepe muške noge. Ovako je tvoj gest dvostruko neučtiv!
