Nuškina slika i prilika
O tome da je majstor južnjačkog sevdaha bio zaljubljen u ženu svog ujaka, pripovedao je najbliži prijatelj Borisava Stankovića, drug iz mladosti Petar Milenković: "Bora je imao jednog ujaka po majci. Zvao se Grče (Senta Grk). Bio je obućar.
Voleo je mnogo da pije i bio rođeni boem. Grče je imao vrlo lepu, jedru i neobično snažnu ženu, koja je bila mnogo mlađa od svog muža.
Ne bih umeo da vam kažem kad smo prvi put otišli kod nje, ali Bora je mnogo voleo nju i njenu kuću i često je tamo navraćao. Mi smo pravili šalu sa njim da je zaljubljen u svoju mladu ujnu, ali on nikad na te šale nije odgovarao. Niti se ljutio, niti smejao, prosto je prelazio preko toga."
Stankovićeva ujna bila je slika i prilika njegove Nuške iz istoimene pripovetke, puna čulnosti, živahnosti i temperamenta kojim je opčinjavala sve oko sebe. Zanimljivo je da je prvu verziju "Nuške" pisac napisao u prvom licu.
Svu lepotu žene, senzualnost njene prirode i tragičnost sudbine on je uzeo od ujne i ta rodoskrvna ljubav prema ujni, kako se u njegovo vreme smatralo, iako ona mladiću nije bila stvarni rod, postala je polazište romana "Nečista krv", kao i Jovčine grešne naklonosti prema sopstvenoj kćeri, stradanja Tomčinog zbog nedostižne žene u "Starim danima", Mitketovog derta u "Koštani" i Tašaninog greha i kažnjavanja u "Tašani".
