Zaboravljena verovanja: Ime iz fesa
Dok u Hercegovini i Crnoj Gori u davna vremena nije bilo pravih nadimaka, jer su se oni nadevali ljudima uglavnom iz podsmeha, u Srbiji Vuka Karadžića "teško će se naći da koji član porodice da ne bi imao svojega nadimka".
Među balkanskim muslimanima sa davanjem imena išlo je drugačije. "U Bosni i Hercegovini, poneki otac ili mati dadu đetetu ime još dok je u materinoj utrobi. Mnogo je običnije da detinji roditelji sedme večeri spreme veliku večeru i na nju pozovu najbliže rođake. Posle večere nadiju đetetu ime. Ponajviše mu se da ime oca ili matere, ili koga u najbližoj svojti. Ako to ne učine, dadu mu ime prema onomu danu ili mjesecu kada se rodilo.
Veli se: "Iznilo je dite ime na sebi". Tako, ako se dete rodi u mesecu ramazanu, zove se, ako je muško Ramo, a ako je žensko, Ramiza. Ako se rodi meseca muharema, muško je Muharem ili Muho, a žensko Muharema. Ako se rodi meseca safera, onda je Safo, ili žensko Safija", zapisao je Vuk. Događalo se, međutim, da ukućani ne mogu da se slože oko toga kako će se dete zvati.
Onda je u pomoć priskakao hodža, koji bi makazama odrezao četrdeset komadića hartije, i na svakome napisao po jedno ime, pa ih sve stavio u fes, i dobro promešao. Zatim fes pruži detinjoj majci da iz njega izvadi komadić, pa se detetu davalo ime koje je napisano. Ovom rešenju morali su svi ukućani da se pokore.
Muslimani u Crnogorskom primorju imenovali su decu najkasnije do četvrtog dana po rođenju. Pošto hodža očita molitvu, on tri puta zovne dete na uvo imenom koje je neki ukućanin izabrao. Kod ovih muslimana imena se nikada nisu zamenjivala nadimcima.
Na dan nadevanja imena imućniji domovi pozivali su hodžu, dosta srodnika i suseda na zijafet, da zajednički jedu u zdravlje mališanovo. Majka deteta daruje hodžu čevrom, belom maramom kojoj su krajevi ukrašeni zlatom, a u većim varošima hodža bi dobijao čitav boščaluk, torbu razne vredne robe. Balkanski muslimani i dan-danas nose arapska i persijska imena koja su im došla sa islamom, a najčešća su Hasan, Mehmed, Osman, Fehim, Selim, Šerif, Ajša, Fatima, Šerifa.
Među balkanskim muslimanima očuvalo se poneko staro slovensko ime kao što je Zlatija i Biserka, a u Crnogorskom primorju očuvala su se i staroalbanska, ali i srpska, pa ima muslimanki koje se zovu i Prenta, Galja, Suina, Zoga, Onka, ali i Mara.