Ono naše što nekad bejaše: Izbačen iz predstave zbog ružnoće
Zoran Radmilović je, prema sopstvenom priznanju, u pozorišne vode ušao iz čistog neznanja. Iz rodnog Zaječara došao je u Beograd na studije prava, koje je ubrzo napustio, kao i studije arhitekture, pa studije engleskog jezika... Pozorišnu akademiju je upisao tek u 24. godini. Pa i to, kako je tvrdio, gledajući probe dramske sekcije jednog kulturno-umetničkog društva, na koje je odlazio "zbog samoće i hladnoće".
Zorana Radmilovića su iz prve značajnije predstave odstranili, kako je govorio, zbog ružnoće:
- To je bila "Čudna međuigra" Judžina O' Nila u Beogradskom dramskom pozorištu. Na desetak dana pred premijeru dođe Umetnički savet, pogledaju kontrolnu probu i kažu: "Ovaj momak, ne" - pričao je glumac kasnije.
Predstavu je, pre no što je iz nje izbačen, pola godine pripremao sa prvom postavom pozorišta, Radetom i Oliverom Marković, Vojom Mirićem, Mihajlom Vitorovićem i dobio je jednu od značajnih uloga iako se u tekstu drame stalno pominjalo da je lik koga je tumačio mlad, prvak univerziteta u veslanju, visok, atletski građen, preplanuo od sunca i - lep:
- I onda se ja pojavim na kraju...
Zbog ovog poteza Umetničkog saveta Radmilović je napustio pozorište. Na sreću, samo privremeno.
Igrati se za druge
Pošto su "svi drugi na klasi bili bolji", Zoran Radmilović je hteo da napusti i Pozorišnu akademiju.
- Zahvaljujući profesoru Joci Kulundžiću osetim da izlazak na scenu može da bude i zadovoljstvo, a ne da sam samo kao đak koji izlazi na tablu da reši matematički zadatak - sećao se on.
Povučeni student glume ne samo da je diplomirao sa desetkom, nego je te, 1963. godine, u Satiričnom kabareu Ateljea 212 Komarac otkrio i da je rođeni komičar. Kada su ga novinari pitali: "Kada ste poželeli da postanete glumac?", rekao je "Od trenutka kada sam shvatio da igrati za druge znači igrati se za druge koji za to nemaju dovoljno vremena ili dovoljno mašte."
