Ono naše štonekad bejaše: Poslednji Mijin tango
Kao melem na ranu proslavljenom jugoslovenskom i srpskom glumcu Miji Aleksiću dolazi 1992. godine poziv Gorana Paskaljevića za film "Tango argentino". U toploj priči o druženju nekoliko penzionera sa jednim dečakom, Mija se opredeljuje za ulogu Hulija Popovića, ostarelog pevača i igrača tanga. Bila je to njegova poslednja uloga.
Ovaj lik, potpuno suprotan od svih koje je glumio na filmu, ponovo je osvojio nagrade i pobrao aplauze, a novinarima je veliki glumac rekao da je birao ovu ulogu i gradio je zajedno sa rediteljem. Na festival u Nišu, gde je primio još jednu nagradu, došao je bolestan, kao što je bio lošeg zdravlja i kada je snimao "Tango argentino".
- Plašio sam se da prijatelje ne uvalim u nevolju ako me bolest natera da prekinem snimanje - govorio je Mija.
Pomet iz Šumadije
Pozorišni kritičar Petar Volk govorio je da su "briljantne reakcije Milivoja Živanovića, inače neprikosnovenog Nušićevog Agatona iz 'Ožalošćene porodice', dolazile do izražaja naročito u scenama sa Prokom, koga je originalno predstavljao Mija Aleksić":
- Ovaj mladi glumac je pokazivao svoj izuzetan talenat koji se kretao, kao i kod Živanovića, od drame, ali dalje ka karakternoj igri, komediji i satiri. Mija Aleksić je bio izrazito moderan u svojoj kreativnosti koja je vrvila od asocijacija i bravuroznosti. U JDP je i ranije imao nekoliko izvanrednih kreacija. Tu je Pomet, u kome je bio svežiji i osobeniji od samog Joze Laurenčića, bez koga se ranije ovaj Držićev lik nije mogao ni zamisliti.
Lekar koji je danonoćno bdio nad njegovim zdravljem govorio mu je: "Da vam prepišem još neki film kao terapiju?", jer Mija nije krio:
- Bilo mi je tako lako da igram, kao terapija...
U bolesti je Mija često morao da obilazi lekare. Čim bi ga prepoznali, ostali pacijenti bi ga puštali u ordinaciju preko reda. Imao je objašnjenje: "Berem plodove minulog rada." Sve je manje prisutan u javnosti. Publika ga vidi još jednom 1994. godine na jubilarnoj proslavi 45-godišnjice radio-emisije Veselo veče. Mir nalazi u kući, sa ženom Ivankom - Bebom. I sve tako do nedelje, 12. marta 1995. godine, kada stiže vest da je u beogradskoj bolnici umro Mija "nacionale".
