I to je (bio) Balkan: Odustao od života
Pošto je 1881. godine postavljen u Beogradu za lekara Okruga beogradskog, Lazu K. Lazarevića su prijatelji doslovno uvukli u brak. On je bio pobratim i školski drug Koste, sina predsednika vlade Nikole Hristića.
Zabeleženo je da ga je Kosta Hristić odveo svojima na večeru i da mu je tamo bila "servirana" i crnomanjasta Poleksija, koju je Laza iz razdraganosti od razgovora i pića poljubio, a Hristići su onda radosno počeli da galame i čestitaju veridbu.
Lazina majka je za ovaj brak rekla: "To nije brak iz ljubavi, ni brak iz računa", čime je želela da kaže da je bio nepotreban.
Na venčanju, kum mu je bio kolega i urednik časopisa "Otadžbina" dr Vladan Đorđević.
Mireći se sa sudbinom, Laza je uz Poleksiju postao jedan od stubova beogradskog društva i u to vreme podigao svojoj novoj porodici dom u Hilandarskoj ulici.
Tu su im se rodila deca Milorad, Anđelija, Kuzman i Vladan.
Otišao je 1885. u srpsko-bugarski rat sa činom majora saniteta, a vratio se kao pukovnik, ali je njegovo nežno zdravlje već počelo da popušta.
Jedva je preživeo smrt voljene majke i dva sina. Kada je od Akademije nauka dobio nagradu za najbolju priču koja je iznosila 150 dukata, već je znao da je na samrti.
Oni koji su ga odlično poznavali verovali su da se baš zato što se odrekao jedine i prave ljubavi lako razboleo, odustao od borbe i pre vremena umro, u 40. godini.
Lečeći druge, svojoj duši nije uspeo da nađe leka, niti da svom životu prepiše pravi recept.
Kako je sam govorio, bio je kao ptica kojoj je zapaljeno gnezdo, a ptići podavljeni.
