Ono naše što nekad bejaše: Raf, narodni tribun
Jugoslovensko dramsko pozorište je gostovalo 1958. u Kragujevcu sa predstavom "Braća Karamazovi". Publika prezadovoljna, domaćini gostoprimljivi, pa su glumci tek oko dva časa izjutra krenuli kući. Negde na tridesetom kilometru pokvari se autobus. Mira Stupica, Marija Crnobori, Viktor Starčić, Mata Milošević, Branko Pleša, Moris Levi i Mija Aleksić, tada već uveliko zvezda radio-emisije "Veselo veče", sa svojim likom bez dlake na jeziku, Rafom Maksićem, našli su se promrzli u jesenjoj noći.
Pokušavali su da zaustave neki prevoz na autoputu. Zaustavi se veliki kamion hladnjača, i među glumce izađe šofer, grmalj. On, ugledavši Miju, viknu: "Daklem, tu sam te čekao, Rafe"! "Taj sam", odgovori Mija. "Upadaj! Idem za Beograd. Žao mi je, za druge nema mesta", reče šofer i ode sa Mijom. Samo je Moris Levi procedio: "Sad znamo ko je najpopularniji. Ode prvi za Beograd..."
U Miji, zapravo Rafu, narod je video i svog tribuna. Jedanput su mu se požalili Kragujevčani iz Crvene zvezde, fabrike mesnih prerađevina. Trebalo je u "Veseloj večeri" kritikovati preduzeće Balkan, koje im je isporučivalo loš lepak za muve. Mija je sam napisao i odigrao skeč. Dan nakon emitovanja, pojavio se službenik Balkana u Radio-Beogradu, gde je takođe bilo dosta muva. Pretio je tužbom, i izvadio nekoliko lepkova za muve da bi dokazao klevetu.
Samo me ti olajavaj
Sreli se stari glumački bard Milivoje Živanović i mladi Mija Aleksić. "Je li, boga ti, Mijo", obrati mu se čiča Milivoje. "Šta ti to po pozorištu, i gde stigneš, serkaš o meni"? "Pa, čika Mile", pokuša da se izvuče Mija. "Vi znate da su svi veliki glumci, kao Pera Dobrinović, čiča Ilija Stanojević, Milorad Gavrilović i Dobrica Milutinović postali slavni preko priča i anegdota." Čiča Milivoje mu je odgovorio: "A, tako misliš. E, pa onda pričaj, pričaj, Mijo. Ne ljutim se ja"...
- Čekali smo da sleti neka muva, a ja sam mislio - odoh na sud ako su poboljšali lepkove - pričao je kasnije Mija.
Pade nekoliko muva na lepak, omirisaše ga i odleteše.
- Čovek žurno pokupi one papire, pozdravi se snebivljivo i ode! - smejao se "Raf Maksić".
"Veselo veče" Radio Beograda kasnije se smatralo propagandnim levkom za "kapi humora i satire". Ipak, urednici su svedočili i da su im zbog ponekih emisija stizali i ljutiti telefonski pozivi iz kabineta političara.
